Dok srpska sela ostaju sve praznija, on je ostao da svojim rukama podigne dedovinu.
Najpoznatiji Zlatiborac Luka Crepuljarević nakon upisanog fakulteta i čestog boravka u gradu i dalje je ostao dosledan svom cilju, ne želi dozvoliti da se ugasi ognjište koje su sagradili njegovi deda i baba.
– Ja sam za ovih godinu dana postao siguran da su moja razmišljanja ispravna i time sam stekao samopouzdanje i uverenje da sam na pravom putu. Ponekad bih se kolebao, ali nisam odustao od tog nekog dečačkog sna koji sam ispunio. Ljudi su u meni prepoznali tu neku iskrenost. Uz pomoć dobronamernih ljudi koji su mi dali vetar u leđa, masovnim komentarima ulili su mi veliku hrabrost za sve ovo što radim, i isplivao sam u narodu kao primer jednog pozitivnog mladog čoveka koji želi da živi na selu i bude primer drugima, rekao je za RINU Luka.
Da nije bilo Luke seosko domaćinstvo u Semegnjevu bilo bi na žalost kao i svako drugo u Srbiji. Propalo bi, a kuće se urušile.
-Bio sam rešen da ovom domu dam smisao, drugačije je kada ima u njega neko da uđe i naloži vatru. Uspeo sam da kuću renoviram, da je adaptiram i jedna porodica da živi normalno. Na ovome ne želim da stanem, hvala Bogu da je sve puno i štale i ambari ili i obori i livade, stoke imam dosta, zimnice, sve što treba jednom domaćinstvu da se prehrani tokom zime. Nakupio sam dovoljno sena, plastenik i vrt . Ono gde sam uskraćen i što nisam mogao da kupim je mehanizacija koja mi je neophodna da mogu sam obrađivati veće površine zemlje. Ostalo je još i da uradim štalu, kako bi stoka imala pristojan prostor gde bi boravila, a i gde bi parkirao mehanizaciju, priča ovaj mladi domaćin sa Zlatibora.
Deo ciljeva je ostvario, upisao je fakultet i uspešno očistio godinu u roku. Nije mu otežavalo to što živi na selu.
– Ono što je sledeći bitan cilj jeste da se oženim, ali ne potenciram do 25 godine tj kada se steknu svi uslovi da formiram porodicu, iskren je Luka.
Ovaj mladić dodaje da je ponosan na sebe, jer iako možda nema, poput njegovih vršnjaka, skupe automobile i najnoviji telefon, zna da je sve ono što ima stekao svojim poštenim radom. „Ono što pojedem sam sam uzgajao, napravio.. na to sam najviše ponosan. Možda i nemam mnogo, ali obraz mi je čist, a to je najvažnije, zaključuje ovaj Zlatiborac.
RINA
