Juče je obeležen Svetski dan devojčica, što je uvek poseban dan za Zorana Tutunovića iz čačanskog sela Rajac koji je samohrani otac čak četiri kćerke. Nakon što ih je majka ostavila, on čini sve da svojim devojčicama obezbedi srećno i lepo detinjstvo. Ne libi se ni najtežih poslova, a njihov osmeh za njega je najveća nagrada.
„Usluge trimerom na raščišćavanju rastinja obavljam od sunčevog izlaska do sumraka. Posla ima dosta , Bogu hvala. Nemam baš puno kolega koji su na terenu, ali eto, uspevam nekako da se izborim. Prehranjujem porodicu od ovog rada i onim što pošteno zaradim sa svojih deset prstiju”, kaže za RINU Zoran koji neretko i čitav dan provede u nadnici.
Iako je završio višu vojnu školu, ne smatra da je ogledalo čoveka diploma niti obrazovanje, već ljudskost i poštenje.Tako i svoju decu vaspitava.
Nije ni malo lako uskladiti celodnevne težačke poslove i odgoj dece, koja su različite dobi, karaktera i interesovanja. Pri tom, najmlađa ćerka Milica je dete sa velikim oštećenjem vida.
„Veliku borbu vodili smo za Miličino ozdravljenje. Ali, zahvaljujući dobrim i humanim ljudima u tome smo i uspeli. Ta solidarnost koju smo osetili kad je bilo najteže vratila mi je veru u ljude i dobrotu. Zahvalan sam Bogu što je moja Milica sada bolje, odrasta zajedno sa sestrama a ja se trudim da im ništa ne nedostaje“, priča ovaj otac heroj.
Vredne, poslušne i disciplinovane najviše se obraduju kada im tata dođe kući. Njegov zagrljaj im donosi nemerljivu radost, a to najbolje oseća upravo Milica, koja je rođena slepa, ali je nakon velike i uporne Zoranove borbe i operacija u Rusiji povratila vid.
Za ovog oca nadničara ne postoji prepreka koju ne može preći zarad sreće svojih kćerki. Dodaje da su devojčice pravo blago i uvek tu za svoje roditelje i kako kaže Zoran ne bi ih menjao ni za deset sinova.
(RINA)
