ČAČAK – Talas poksupljenja nije zaobišao ni prodavnice pogrebne opreme, pa su troškovi sahrane sada i u unutrašnjosti Srbije nekoliko hiljada evra. Ožalošćeni kupci često kažu da je smrt za pojedine veoma unosan biznis. Ipak, ima onih kojima visina cena ne predstavlja problem i o štednji ne razmišljaju, stoga je u pojedinim prodavnicama pogrebene opreme ponuda prilagođena i onima sa dubljim džepom. Aluminijumski sanduk, takozvani sarkofag, koji košta preko neverovatnih 300.000 dinara ima svoje mušterije, jer je nekima važno kako će i u čemu otići na onaj svet.
„To su sarkofazi od aluminijuma, koji mogu da traju više od sto godina pod zemljom, za razliku od klasičnih drvenih čiji je rok trajanja do pedeset godina. Hermetički je zatvoren između poklopca i donjeg dela, čime se usporava truljenje kako tela tako i samog sanduka. Mnogi sanduci koji su pravljeni od drveta usled nekvalitetne obrade često mogu da satrule i pod teretom zemlje se unište, ovi su dugovečniji zbog čega se pojedini i odlučuju da ih kupe, kazala je za RINU direktorka čačanskog privatno- komunalno preduzeća Funeralija Danijela Marinković.
Ovi sarkofazi su najskuplji koji se mogu naći na tržištu, a godišnje se proda samo njih nekoliko upravo zbog paprene cene.
„Cena nije mala, oni se kreću oko 350.000 dinara. Najčešći razlog zbog kog ih pojedinci kupuju jeste da se oduže najmilima koji su to na neki način zaslužili, pa čak i svojim bakama i dekama koji su im ostavili neka ogromna nasledstva – dodala je Marinkovićeva.
Ono što je postalo očigledno u poslednjih par godina jeste da sve više klijenta dolazi sa raznim, specifičnim zahtevima. Sahrane ponekad broje veliki broj ljudi, ogromne šatre a neretko se angažuje i muzika.
„Mi smo možda i prvi u Srbiji počeli sa tim da se sve za sahranu može naći na jednom mestu, kao kada dolazite neki drugi događaj da zakažete. Od same kupovine grobnog mesta, hrane i pića, postavljanja šatri do 1000 ljudi, čak do unajmljivanja narikača što se kreće oko dodatnih 200 evra, istakla je Danijela i dodala da pored standardnih zateva postoje i oni malo čudniji poput onih da imućniji ljudi koji su stekli dosta novca, nekoliko hiljada evra stave u garderobu pokojnika i tako ga isprate na onaj svet, pa čak i do garderobe koju stave u kovčeg da pokojnika isprate a da mu ne bude hladno.
„Zbog sve češćih čudnih zahteva, mi kao preduzeće sve fotografišemo i dokumentujemo, kako ne bi napravili neku kontra reakciju, jer dešava se da ljudi stavljaju pored novca puno dragocenih stvari i nakita, naglašavaju iz ovog preduzeća.
RINA
