Srbija rizikuje sopstveni bezvizni režim sa EU ako ne smanji priliv migranata iz trećih zemalja koji bez viza putuju na njenu teritoriju, a zatim dalje u EU, navode evropski diplomatski izvori uoči sastanka ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu.
Ministri unutrašnjih poslova će danas raspravljati o merama kojima bi se odgovorilo na značajan porast priliva migranata koji preko Zapadnog Balkana ulaze u zemlje EU.
„Očekujem da će Srbija i drugi u regionu sarađivati i uskladiti se sa viznom politikom EU. Pokretanje suspenzije bezviznog režima nije isključeno kao opcija, ali nadam se pre svega dobroj saradnji“, izjavila je u Luksemburgu evropska komesarka za unutrašnje poslove Jilva Johanson.
Priliv migranta u 2022 je višestruko uvećan u odnosu na prošlu godinu, a kao poseban problem zemlje članice ističu bezvizni režim koji Srbija ima sa nekim zemljama Azije, Afrike i Južne Amerike, čiji državljani slobodno putuju u Srbiju, a zatim dalje u zemlje EU.
Diplomatski izvori navode da sličan problem postoji i sa viznom politikom Albanije.
U ovoj godini je na taj način višetruko porastao broj državljana Indije, Burundija, Tunisa i Kube koji podnose zahtev za azil u zemljama EU. Prema podacima koje navode mediji, broj državljana Indije i Kube koji u EU ulaze preko Zapadnog Balkana porastao je za skoro deset puta u odnosu na prošlu godinu.
Komesarka Johanson navodi da je u Austriji zabeležen veliki priiv Indijaca, dok je u Belgiji značajno porastao broj državljana Burundija.
„Trendovi su zabrinjavajući. Moraćemo da rešavamo problem jačanjem spoljnih granica i dodatnim angažmanom agencije Fronteks. Obratićemo se svim partnerima na Zapadnom Balkanu da bismo obezbedili usklađenost viznih politika“, izjavila je komesarka za unutrašnje poslove.
Johanson je najavila seriju sastanaka za predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana narednih nedelja u Berlinu, Pragu i Tirani.
Rts.rs
