Dan Velike Gospojine u Ivanovu katolička zajednica proslavlja
kao seosku slavu. Uprkos činjenici da je mesna katolička crkva
osvećena u čast Svetog Vendelina, katolički bukovinski Sekelji i
banatski Bugari – Palćeni i do danas poštuju dan slave koji su
doseljenici doneli sa sobom.
Na Veliku Gospojinu stigli su vernici i iz obližnjih naselja
da slave zajedno sa ivanovačkom zajednicom. Sveštenici su
svečanu svetu misu i ovom prilikom služili na više jezika,
poštujući tradiciju. Ceremonijal bogosluženja obavljen je na
mađarskom i hrvatskom jeziku, dok je verska zajednica pevala na
palćenskom jeziku. Iako je u crkvi bilo mnogo prisutnih,
praznični dan je izgubio mnogo od nekadašnjeg sjaja, priseća se
Julijana Dudaš, stanovnica Ivanova.
– Bilo je mnogo, mnogo lepše. U vreme kada sam bila
devojčica, ali i kao devojka, sećam se da je bilo jako puno naroda
kako u crkvi, tako i u selu. Stizalo je toliko gostiju da u crkvi nije
bilo mesta. Bilo je siromaštvo, ali smo posećivali i voleli
jedni druge. Sada i ne odlaze u crkvu, jako malo nas je bilo –
ispričala je Julijana.
I ove godine je puno gostiju izostalo, pošto je dan slave pao
usred nedelje. Nasuprot tome, kod ivanovačkih porodica su još
uvek važni očuvanje tradicije i susret članova rodbine i bliže
porodice uz svečanu trpezu.
– Sada već izgleda da polako izumire i gostoprimstvo. Tri
sela – Skorenovac, Ivanovo i Vojlovica – nekada su bila tri
zbratimljena sela. Još dok nismo imali automobile, ljudi su
zaprežnim kolima odlazili jedni kod drugih, sećam se, bio sam
dete i kod mog dede u dvorištu je bilo četvoro zaprežnih kola, sa
dvoja su došli iz Skorenovca, a sa dvoja iz Vojlovice. A kada su
tamo bile slave, i mi smo odlazili kod njih zaprežnim kolima –
ispričao nam je Boldižar Baša.
Na svetoj misi su služili sveštenici Pal Semeredi,
skorenovački župnik, i mons. Laslo Đuriš, pančevački župnik, a
kao gost bio je prisutan i Leon Tapai, teolog iz Novog Bečeja. Bez
obzira na to što je bio radni dan, za zajednicu Ivanova je slava
Velika Gospojina bila značajan dan.
– Smatram da je svakako veoma važno da se proslavljaju naše
crkvene slave, naši praznici, jer u duhu i veri to može biti
referentna tačka za sve nas i podseća nas na to da su naši preci
u toj tradiciji umeli da žive svoju veru i da je prenesu na druge,
mlađe generacije.
Ivanovački dan slave je i ove godine protekao u znaku brojnih
pratećih događaja i mogućnosti za zabavu, u čijoj je organizaciji
učestvovala i lokalna zajednica.
Ilona Lečei
