Nadomak Omoljice 1965. godine dogodilo se nešto što je veoma zaintrigiralo žitelje tog mesta. I to u pozitivnom smislu.
Naime, tada su na obodu sela prošikljali izvori termalne vode, kako mnogi navode, veoma lekovite za stomačne tegobe i kožna oboljenja.
Nedugo zatim mesto je nazvano banjom i oduvek je privlačilo ljude s raznih strana.
Bilo je toliko popularno da su ljudi donosili burad i kade kako bi se u njima brčkali tamošnjom vodom, a u malenu rupu bi se naguralo i po više od deset duša.
Jedno od obeležja Omoljice je mesto „neobičnog” naziva – banja, koje se nalazi na oko petsto metara severno od naselja. Reč je zapravo o izvorima termalnih voda, koje su po mnogima lekovite.
Nastali su krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada je NIS na tom prostoru tragao za naftom.
I kako je, umesto očekivanog „crnog zlata”, prošikljala voda, za razliku od mnogih sličnih lokacija gde su takve rupe zatvarane, nadležni u pomenutoj fabrici su ovaj bazen, veličine metar sa metar, ostavili otvorenim.
Rešenje za nožni smrad?!
Ubrzo se ispostavilo da se u njemu nalazi topla voda temperature od oko 28 stepeni Celzijusa, koja se oseća na sumpor, a prema mišljenju mnogih, može da pomogne pri lečenju kožnih i digestivnih oboljenja.
Priča o tome nadaleko se pročula, pa su, pored Omoljčana, uskoro počeli da svraćaju i ljudi s raznih strana kako bi se domogli tog melema.
Pojedinci su, recimo, tako odagnavali probleme sa znojenjem nogu, drugi su obnavljali crevnu floru, a treći su se, jednostavno, relaksirali u toploj vodi. I nisu im smetale ni žabe i zmije, koje bi tamo nalazile zgodno stanište kad nema ljudi.
Govorilo se i da je ta voda dobra za zarastanje rana, pa su navraćali i fudbaleri u nameri da saniraju modrice od udaraca nakon žestokih duela.
Neko stavlja, neko sklanja (rešetku)
Bilo je čak razmišljanja da se tamo napravi banja po svim standardima, ali tako nešto zahteva mnogo ulaganja, pa je sve ostalo u domenu ideja.
Mesna zajednica je pre više od dvadeset godina nedaleko odatle iskopala veći bazen dimenzija osam puta četiri metra, u koji se dolivala banjska voda, pa je prve sezone tamo bilo i mnogo kupača.
Međutim, nakon izvesnog vremena čobani su tamo počeli da kupaju ovce i dovod je prekinut, a taj veći bazen je ostao suv.
Što se same „banje” tiče, ljudi su nastavili da je „eksploatišu”, kao i vodu iz nje, sve dok je, s početkom pandemije, nije zablindirala kompanija „Gasprom njeft”, kao aktuelni vlasnik te, kako je oni zovu, negativne buštine.
Na to su burno reagovali brojni korisnici, naročito zato što s tim u vezi nije izdato nikakvo saopštenje, niti je postavljena tabla sa objašnjenjem, iako se pretpostavljalo da je to urađeno iz preventivnih razloga, verovatno da ne bi došlo do širenja zaraze.
Takvo stanje ipak nije dugo trajalo, jer su nepoznata lica, najverovatnije pomoću traktorske sajle, iščupala rešetku kako bi ponovo oslobodila pristup „banji”.
Tako da se i do danas tamo mogu videti ljudi kojima „čarobne” vode isceljuju razne znane i neznane boljke. Ili makar tako misle… Svejedno, to nikako ne bi trebalo da škodi, a može i da pomogne, makar u glavi.
Jordan Filipović
