Nakon Drugog svetskog rata i dolaska na vlast Komunističke partije Jugoslavije, gotovo svako veće mesto od Triglava do Đevđelije dobilo je svoje spomen obeležje revolucije i partizanske borbe. Izuzetak nije bila ni Ivanjica, iako je ona kao mesto rođenja generala Dragoljuba Mihajlovića uvek važila za četnički kraj. U samom centru ove, tada varošice, u parku pored Moravice 1957. godine nikao je spomenik posvećen partizanima i Revoluciji od 1941. do 1945. godine.
„Autor spomenika je poznati jugoslovenski umetnik, Đorđe Andrejević Kun. Na spomeniku su ucrtane figure revolucionara u jurišu i obeležava odlazak u borbu, samu borbu i završetak borbe”, kaže Janko Grbić, vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Ivanjica.
Tokom raspada druge Jugoslavije, devedesetih godina prošlog veka, mnogi su, u svojoj nameri da jednom za svagde raskrste sa prethodnim režimom, odlučili da uklone znake sećanja na one koji su pod crvenom petokrakom prolivali krv za slobodu. Međutim, Ivanjičani su učinili nešto potpuno drugačije. Umesto rušenja spomenika revolcuje, oni su na samo sedamdesetak metara od njega podigli spomenik vođi Ravnogosrskog pokreta i tako izjednačili oba antifašistička pokreta, godinu dana pre Narodne skupštine i Zakona o pravima boraca, kojima su i zvanično, četnici i partizani stavljeni u istu ravan.
„Spomenik generalu Draži Mihajloviću postavljen je 2003. godine i svake godine on je mesto okupljanja poštovalaca lika i dela samog generala ali i njegovih vojnika. Na taj način odaju počast ali i čuvaju sećanje na njega”, kaže Grbić.
Pored spomenika nalazi se i Kušića han, zgrada u koju je smešten Čičin dom i biblioteka Ravnogorskog pokreta.
I sami Ivanjičani složni su u mišljenju da je ovim spomenicima mesto upravo u centru Ivanjice i nikako se ne slažu sa idejom da se jedan spomenik ipak treba ukloniti.
„Hvala Bogu što to više nije politička tema. To je sada samo istorijska tema, a istoričari su jasno rekli da su oba pokreta bila antifašistička. To je deo naše istorije i neka ostane kako jeste. Taman posla da se ukloni neki od spomenika”, kaže jedan od meštana Ivanjice.
U teškim vremenima u koja polako klizi čitav svet, istorijske i političke podele mogu doneti samo novu štetu i stradanja, pa bi možda bilo pametno slediti primer stanovnika ovog malog grada u zapadnoj Srbiji i sve različitosti ostaviti po strani i zajedno ići ka istom cilju, ka svetlijoj i lepšoj budućnosti.
Rina.rs
