Književno veče u organizaciji izdavačke kuće “Čigoja“, posvećeno objavljivanju prevoda knjige „Đoković: Odbijam, rat zvezde“ (2022) velikog francuskog književnika Patrika Besona održano je večeras u sali „Amerikana“ Doma omladine Beograda.
– Velika ironija se nalazi u celom tom slučaju. Novak je prethodno devet puta osvojio Australian Open, a onda odjednom tamo mu više ne dozvoljavaju da igra. Australiju je smatrao svojom zemljom, a preko noći je postao tamo nepoželjan – podelio je Beson svoje prve utiske o tom slučaju koji je potresao ceo svet, ne samo sportsku sferu.
Ugledna francuska izdavačka kuća Louison éditions, objavila je tokom ovog meseca novu knjigu Đoković, Odbijam (Djoković, Le Refuse), a domaća izdavačka kuća Čigoja štampa iz Beograda je delo o našem najuspešnijem teniseru publikovala u ediciji Disident.
Kao veliki prijatelj Srbije veoma je angažovan u francuskoj i srpskoj javnosti, posebno u odbrani srpskog naroda u periodu od 1995. do 2000. godine koji započinje knjigom objavljenom u Francuskoj – Krik protiv klevetnika Srbije, (1995).
– Mnogi to nisu shvatali da Novakovo telo kao vrhunskog sportiste nije kao kod nas običnih ljudi, jer način kako se on hrani, drugačiji je od naše ishrane, i zato je odbio da se podvrgne tretmanu kakva je vakcinacija. Opet, siguran sam da bi Novak doneo istu odluku i da je iz Holandije, Norveške, Španije. Jednostavno nije želeo da unosi u svoje sportsko telo nešto neprovereno – smatra Beson i dodaje da to nema nikakve veze što je Srbin.
On je ocenio da je to Novakovo „Ne“ bilo jako teško, da je uzdrmalo svet, posebno jer su svi ostali pristali da se vakcinišu protiv Kovida, a srpski teniser je to odlučno odbio.
– Novak Đoković je bio slika Srbije toliko godina – simbol sreće, dobrote prijateljstva, a onda se to desilo. I tada je čitava planeta ponovo krenula da sa prezirom gleda na Srbiju, jer neko ko je do tada bio ponos sveta sada svojim postupkom mogao da ugrozi tu istu planetu – analizirao je Beson i primetio koliko je ta njegova odluka snažno odjeknula u svetu i različito je tumačena i prihvačena.
Francuski pisac smatra da je kao „šlag na tortu“ došla i činjenica da je Srbin kao nimalo srećna okolnost u tom trenutku, a njegovo ljudsko pravo je po njemu sasvim na mestu da odbije vakcinaciju.
Beson je napisao više od 80 knjiga kao veoma plodan književnik, autor zapaženih romana i knjiga kao Dara, Lenjivica, Veština zavođenja, Vila Don Kihote, Stanje duha, Bogatašica, Beograd City, Brabanovi, Srđan, Milo i Milena i Julije i Isak, Titanika, Puškinova smrt, Hristov grob, Izvesna Melanhonija, Romani iz mladosti i mnogih drugih.
I sam je nekada davno trenirao tenis, kako je večeras otkrio, od svoje osme do 19. godine.
– Za vreme tih 10-ak godina, loše sam se plasirao. Onda sam i sa sinom igrao tenis svake godine na selu, onako iz zabave, radi rekreacije. I sin sa svojih 12 godina uvek me je pobedjivao sa 6:1. Čak je i za taj jedan od mene bio ljut, hteo je da bude 6:0. Tada sam ostavio reket i odlučio da više ne zaigram nikada tenis – uz osmeh je pripovedao Beson ovu nezgodnu epizodu.
Kaže da je tada i kasnije gledajući mečeve, zaključio da „tenis traži agresivnost i na neki način nasilje nad sobom“.
– Teniser je sam protiv sebe i onog sa kim se bori za titulu, želi da ga pobedi, porazi i „ubije“, a zapravo je sam na svetu, to je individualan sport. Time se teniser približava piscu, jer obojica su sami u svom svetu dok stvaraju – zaključio je Patrik Beson na temu svoje knjige o Novaku Đokoviću.
Izdavač Žarko Čigoja je ceo slučaj oko Novaka Đokovića video kao jednu izvanrednu ideju slobode, odnosno odbranu slobode i složio se sa Besonom da je srpski teniser svetske karijere imao pravo da tako postupi u Australiji ove godine.
– Hrabrost je Besona da uđe u ovu temu, jer je Novak bio simbol uvek svega lepog, uspešnog. Cela priča njegove karijere što se vidi u knjizi jeste kako postići cilj i na kraju ostati svoj. Koje god da je vere, nacionalnosti, čovek ima pravo kao ljudsko biće da brani ono što jeste – napomenuo je Čigoja i otkrio da dve srpske izdavačke kuće nisu želele da objave ovu knjigu o Đokoviću, ali nije ih imenovao.
Kao veliki poznavalac, osvešćeni analitičar i kritičar globalističkih kretanja u svetu, političkih, ekonomskih i socijalno-kulturnih problema, u novoj knjizi Beson kaže za tenisera da se pojavio na licu zemlje u najgorem trenutku, ali i u najboljem za jednog spasitelja – u vreme balkanskih ratova (1992-1999).
Prvi put u Evropi, posle više godina, uz reč ,,srpski“ bilo je i pohvalnih prideva: sportski komentatori nisu mogli da govore drugačije.
„Rolan Garos nije stadion to je hram. Novak nije igrač, on je sveštenik. Novak je Blizanac, kao i Puškin što je bio, i obojica pišu na isti način: brzo i dobro“, zapisao je Beson u novoj knjizi gde je naveo kako su gledaoci teniskih mečeva amateri slikari koji dolaze da gledaju kako jedan Mikelanđelo u šortsu oslikava svod Sikstinske kapele.
„Rekao je Ne, i to „Ne“ bilo je toliko glasno. Pre bi se reklo da je „NE“ samo prošaptao, ali, šapat jednog diva podigne ogromnu buku“, napisao je Patrik Beson.
