Dan makedonske revolucionarne borbe je državni praznik koji se obeležava 23. oktobra u Republici Severnoj Makedoniji. Praznik se obeležava od 2007. godine, kada je usvojen i odobren novi zakon o državnim praznicima. Dan je neradan. Praznik se obeležava povodom osnivanja Makedonske revolucionarne organizacije u Solunu. Naime, 23. oktobra 1893. godine, u kući solunskog knjižara Ivana Hadži Nikolova, šestorica mladića okupila su se da postave temelje onoga što će postati simbol i zastava makedonske borbe za slobodu. Osnivači su bili: Hristo Tatarčev, Dame Gruev, Petar Pop Arsov, Ivan Hadži Nikolov, Anton Dimitrov i Hristo Batanđijev. Osnovali su zavereničku grupu, nazvavši je Makedonski revolucionarni komitet.
Tada su postavljeni ciljevi organizacije: da bude tajna i revolucionarna; da deluje na teritoriji koja čini Makedoniju u njenim geografskim i etnografskim granicama, zbog čega će se nazvati unutrašnjom teritorijom; njeni članovi treba da budu ljudi koji su rođeni i žive u Makedoniji, bez obzira na veru i nacionalnost. Politički cilj je bio: autonomija Makedonije, da se očuva nezavisnost organizacije, da ne potpadne pod uticaj politike vlada susednih slobodnih država. Za predsednika je izabran Hristo Tatarčev, a za sekretara-blagajnika Dame Gruev.
Međutim, organizacija je dobila svoj zamah nakon Solunskog kongresa. Najpouzdanije podatke o kongresu održanom u Solunu u leto 1896. godine daje Gorče Petrov. Organizacija se borila za oslobođenje Makedonije sopstvenim snagama, bez spoljne pomoći. Formiranje MRO značilo je početak organizovanog makedonskog revolucionarnog pokreta, koji je preko Ilindena 1903. i Kruševske republike, a potom i preko NOB-a, rezultirao stvaranjem moderne nezavisne makedonske države. Ovaj datum se vezuje za organizovanu borbu makedonskog naroda i naroda koji su živeli u Makedoniji za formiranje nezavisne države. U političkom smislu borba za autonomiju je značila formiranje nezavisne države i stoga 23. oktobar simbolizuje kontinuitet makedonske borbe za nezavisnost.
Pošto se ovaj dan smatra osnivanjem VMRO-a, makedonska javnost je prihvatila ideju da se ovaj dan proglasi državnim praznikom uz rezerve. Protiv proslave bila je uglavnom makedonska opozicija, sa SDSM-om na čelu, jer je smatrala da rođendan stranke VMRO–DPMNE ne treba slaviti kao državni praznik. Neki pioniri i preporoditelji takođe smatraju da je to praznik u službi velikobugarske ideje.
U čast Dana makedonske revolucionarne borbe širom Makedonije se održavaju razne svečanosti, koncerti i sportski događaji. Zvanična svečana akademija održava se u Makedonskoj operi i baletu i na njoj govore visoki državni zvaničnici i istoričari Makedonske akademije nauka i umetnosti.
Zbog značaja istorijskog događaja 23. oktobra, Vlada Republike Severne Makedonije ustanovila je nagradu „23. oktobar” u čast praznika. Dodeljuje se kao najviše priznanje za dugogodišnja dostignuća u oblasti nauke, kulture, obrazovanja, zaštite i unapređenja državnih interesa, vrednosti i kulturno-istorijskog nasleđa Makedonije. Za godinu dana nagradu može dobiti najviše pet osoba. Novčani iznos nagrade je deset prosečnih zarada isplaćenih u poslednja tri meseca tekuće godine.
Prvi dobitnici nagrade su etnolog Tanas Vrazinovski, Tahir Zajazi, istaknuti pedagog i metodičar, i Gane Todorovski, afirmisani pesnik, kritičar, prevodilac i književni polemičar. Nagrada se dodeljuje u Svečanoj sali Sobranja Republike Makedonije. Pripadnici makedonske nacionalne zajednice u Srbiji ovaj praznik obeležavaju polaganjem svežeg cveća ispred biste nacionalnog heroja Goceta Delčeva, koja se nalazi u dvorištu istoimene škole u Jabuci. Većina makedonskih organizacija na ovaj dan priprema prigodne svečane programe, kojima žele da od zaborava otrgnu sve žrtve položene na oltar otadžbine.
Istorijat organizacije
Nakon postavljanja temelja Makedonske revolucionarne organizacije 1893. godine razvija se izrazita organizaciona aktivnost. Saznanje da u Makedoniji postoje uslovi za razvoj pojačane revolucionarne delatnosti ohrabruje članove društva, koji su se ponovo sastali u Solunu početkom 1894. godine.
Na „Solunskom kongresu” Makedonske revolucionarne organizacije Goce Delčev i Gorče Petrov dobili su zadatak da sastave Ustav organizacije. Obojica su to uradili i štampali, a zatim poslali u revolucionarne oblasti, čime su započeli organizovano širenje makedonskog revolucionarnog pokreta, koje je preko Ilindena i Kruševske republike, zatim preko NOV-a i ASNOM-a, dovelo do stvaranja nezavisne i suverene makedonske države.
Ovaj datum simbolizuje kontinuitet borbe makedonskog naroda za nezavisnu i samostalnu nacionalnu državu. Hrabrih dela naših predaka sećamo se svakog 23. oktobra. To su dela koja nam daju hrabrosti da istrajemo i danas savladamo sva nova iskušenja – osporavanje imena, identiteta.
Ipak, 23. oktobar je datum koji se slavio, slavi se i slaviće ga sve buduće makedonske generacije, jer je to nasleđe, to je koren naše zemlje.
O. Simjanovski
