U Novom Sadu predstavljena nova knjiga Emira Kusturice o Peteru Handkeu „Vidiš li da ne vidim“.
Handke je mitski junak i idealan model za kreiranje romana, jer je o čoveku koji je svojim polemičkim duhom i ulogom u našem životu više čovek koji proizvodi sporove, nego što je harmonični umetnik. Ali, on je i soko, rekao je Kusturica.
„Ideja o Handkeu i njegovoj Nobelovoj nagradi skrivena je u njegovoj hrabrosti i ja uvek ponavljam – da se nije priklonio Srbima, nikada je ne bi dobio“, rekao je Kusturica na predstavljanju svoje nove knjige „Vidiš li da ne vidim“, koja je izdata u ediciji Srpske književne zadruge, u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.
Ovakva tvrdnja, prema Kusturičinim rečima, sporna je sa stanovišta logike koja vlada danas jer se neprestano govorilo da Handke nikako ne može da dobije tu nagradu upravo zbog naklonosti prema Srbima.
„A upravo je bilo obrnuto: zahvaljujući velikoj hrabrosti u kojoj toliko mnogo njegovih kolega oskudeva, istrajavajući u nameri da nas odbrani, on je zapravo dobio Nobelovu nagradu. Zašto? Zato što je u tom Stokholmu bilo i čestitih i mladih i hrabrih ljudi koji su vrednovali u njegovu hrabrost zbog koje je na kraju i trijumfovao“, istakao je on.
Prema oceni književnika Selimira Radulovića, najnovija Kusturičina knjiga je Handkeova romansirana biografija, ali istovremeno i autorova autobiografija – u oba slučaja reč je o istom smislu za individualnost i potrebom za prostorom slobode, čime je Kusturica obogatio srpsku književnost i kulturu.
A da se radi i o Kusturičinoj autobiografiji svedoči i sam autor, ispričavši anegdotu kada je prvi put lično obavestio proslavljenog austrijskog pisca da piše roman o njemu.
„Nije, to je knjiga o tebi“, odgovorio mu je Handke.
Predsednik Matice srpske, dr Dragan Stanić podsetio je da se Kusturica nalazi među sedamnaestoricom počasnih članova ove akademske institucije, zajedno sa Handkeom, Patrikom Besonom, Arnoom Gujonom i Novakom Đokovićem, u kome, kao i u Kusturici, kako je naglasio „radi matrica kosovskog zaveta“.
Pisac dr Zoran Đerić istakao je da bi Kusturičin roman mogao da nosi epitet i pesničkog romana jer ima nekoliko izuzetnih putokaza kakav je podnaslov „Stopama Ive Andrića“. Tim stopama, rekao je Đerić, krenuo je Handke, ali i Kusturica, pošavši s njim put Stokholma, jer Kusturica je, kao prijatelj, prisustvovao uručenju Nobelove nagrade za književnost kada ju je Handke dobio.
(Sputnik)
