Petnaesta „Glogonjska jesen” je nakon dve godine održana u punom formatu na glavnom platou pokraj Crkve Svetog Petra i Pavla, kako bi po izuzetno lepom miholjskom danu mogli da uživaju u čarima „Glogonjske jeseni”. Ta manifestacija je još jednom pokazala da je jedna od najatraktivnijih u ovom selu (i šire), naročito kada je reč o prezentaciji poljoprivrednih proizvoda, u ovom slučaju afirmaciji brenda ovog pančevačkog sela – kupusa.
Najveća glavica kupusa iz Opova
Ovo izuzetno korisno povrće nuđeno je, kao i uvek, poslednje nedelje u oktobru, u više varijanti – sveže, kuvano ili kao fil za pite.
Proizvođači su za ovu priliku spustili cenu sa oko 50 na 30 dinara po kilogramu, članice udruženja žena pravile su razna testa, a iz velikog kazana gurmane su mamili miomirisi koji su poticali od „svadbarca”, koji se dugo krčkao zajedno sa svinjskim, ovčijim i goveđim mesom.
Po tradiciji je organizovano i takmičenje za najveću glavicu kupusa, a pobedila je Jelica Matić iz Opova, čiji je kupus težio šest kilograma i 250 grama; druga je bila Vanja Mutavdžić s glavicom od tačno pet kilograma, a treći je bio Zoran Golubović (4,8 kilograma).
Njima je robne nagrade uručio Danail Vučkovski, predsednik Udruženja povrtara „Glogonj”, koje je godinama glavni organizator popularne „kupusijade”.
U tome su im svesrdno pomogli i neki drugi, pre svega Udruženje žena „Glogonjke”, koje su organizovale pomenuti bazar, kada su one i njihove koleginice izložile svoje rukotvorine. Pritom su sve listom bile zadovoljne odzivom i prodajom, a neke od njih mogle su i da se podiče priznanjima u nadmetanjima u dve kategorije.
Tako je u takmičenju za najbolju pitu s kupusom pobedila Starčevka Snežana Tamašić; druga je bila Marija Petković iz Glogonja, a treća Blagica Krstevski iz Jabuke.
Pored toga, proglašen je i najlepši štand, a prva nagrada otišla je u ruke žena iz Hajdučice, iza kojih su se plasirale žene iz Opova i Sefkerina.
Predsednica udruženja Radmila Trajkovski ističe da je, pored organizacije bazara ženskog stvaralaštva, ujedno završen i projekat realizovan u sadejstvu sa udruženjem „Femplac”, koji su finansirale norveška ambasada i Ujedinjene nacije.
Prinosi dobri, troškovi ogromni, a cena kao lane
U izboru za najlepši štand asistirala je i saradnica iz Poljoprivredno-savetodavne službe Institut „Tamiš” Maja Sudimac, koja je istakla da je ova manifestacija veoma važna ne samo zato što afirmiše jedan od glavnih proizvoda ovog sela – kupus, već i održava i podstiče rad udruženja povrtara.
– To nam je veoma važno zbog aktivnosti u radovima i plasmanu proizvoda. Inače, proizvodnju kupusa ove godine karakteriše duži sušni period, pa je biljka bila pošteđena što se tiče bolesti, jer je za njihovu pojavu potrebna veća količina padavina, sa čime su se povrtari susreli sredinom septembra. To je uticalo pre svega na karfiol i brokoli, kada se pojavila bakterioza. Mi smo obilaskom terena ustanovili da zaista postoje razlike, jer ko je sarađivao s nama i zna koje su u ovom slučaju prednosti korišćenja bakarnih preparata, uspeo je bolje da spreči pojavu bolesti. Uopšte, oni koji poštuju preventivne i fitosanitarne mere prolaze mnogo bolje. S tim u vezi, naglašavam i to da mnogi ne poštuju plodored, pa je preporuka da to čine. Kupus bi trebalo saditi najmanje na tri godine na istoj parceli i smenjivati s mladim lukom, krompirom i bar jednom ratarskom kulturom, kao što je pšenica – navodi ovaj stručnjak.
Zoran Arsić, jedan od proizvođača, ističe da je ove sozone bilo problema s ranim kupusom i karfiolom, koji je zbog kiša maltene svima istruleo.
– Što se kupusa tiče, vreme nam je bilo veoma naklonjeno, jer je kiša krajem avgusta i septembra dobro došla, što nam je olakšalo proizvodnju, ali smo u oktobru morali da zalivamo i to je neuobičajeno. Na svoja dva hektra zadovoljan sam rodom, a plasman već odranije ide preko pijace, prodavnica i marketa, ali je u poslednjih sedam dana stala prodaja i pala cena. Možda ljudi ne kisele zbog toplote. I sam kiselim, dobra je računica, jer je triput skuplji, ali ima posla. Stavimo soli i vodu, ne pretačemo kupus i naš kupus traje do maja. Sve u svemu, nadali smo se da će cena biti malo viša, ali je i niža nego prošle godine – kaže Arsić.
Njegov kolega Branislav Trajkovski posadio je pola lanca i kaže da je dobro rodio, ali je trebalo mnogo zalivanja.
– Morali smo da zalivamo čak i kada je bilo 40 stepeni, i to dvaput dnevno. Ogroman problem je to što je đubrivo triput skočilo, pa sam maltene prepolovio količinu, ali se to na sreću nije odrazilo na prinose zbog polivanja, a pomoglo je to što smo bacali prihranu i preko lista, što je ipak jeftinije – ističe Trajkovski.
I biciklisti vole „kupusijadu”
„Kupusijadu” ne propuštaju ni mnogi ljudi sa strane, pored ostalih ni rekreativni biciklisti iz Beograda, kojima je Glogonj jedna od neizostavnih destinacija u njihovim dvotočkaškim turama.
Tomislav Čabrić, predsednik udruženja TCT, navodi da on i drugi članovi vole „jade”.
– Pored Glogonja, odlazimo u Skorenovac, Jabuku i gde god možemo da u toku jednog dana odemo i da se vratimo. Ovog puta smo, kao i uvek, uživali, a neizostavno smo probali i „svadbarac” – kaže Tomislav.
Ne ide bez „svadbarca” i sarme
Aleksandar Stojčevski je, kao i svake godine, spremao kupus u zemljanoj posudi.
– Presečem ga na četiri jednaka komada i poređam ukrug, a meso stavim u sredinu. Pored svinjetine, ide i ovčetina, junetina. Krčkao se od 24 do 30 sati, a kupus i pre svega žile moraju da ostanu čitavi. Napravili smo oko 200 porcija i sve je otišlo – kaže Aleksandar.
To su degustirali čak i ljudi iz Kraljeva, Rade Đurović i njegova supruga, koji su slučajno prolazili, videli i svratili.
S druge strane, Marija Petković iz udruženja žena pravila je sarmu.
– Skupile smo se kod mene u petak i lepo smotale 200 sarmi, i to od novog kupusa, koji smo ukiselili letos. U subotu sam ceo dan kuvala. Stavila sam i suvu slaninu i rebra. Inače recept je jednostavan: šerpa se namasti, pa se dinstaju crni luk i praziluk, dodaju se meso, crvena paprika, biber, so i vegeta, potom se sve to smota i lepo ukrčka – kaže Marija.
Jordan Filipović
