Popis u Srbiji je završen. Bilo je i dodatnih termina za popisivače. Proveravali smo da li se već sada znaju neki rezultati i kako će biti kažnjeni građani koji nisu popisani.
Posle regularnog vremena, popis u Srbiji imao je dva produžetka. U nekim opštinama prvi je trajao jedan dan, u Beogradu najduže – nedelju dana. Popisivači su i dalje bili na terenu.
Tokom drugog produžetka, koji je trajao do 17. novembra, građani su mogli da se jave popisnom info-centru Republičkog zavoda za statistiku i kažu da nisu popisani.
Popisivači su krenuli na teren i taj posao završili već sledećeg dana.
Oni koji nisu iskoristili sve mogućnosti i nisu popisani, sada razmišljaju o tome da li će platiti kaznu od 20.000 do 50.000 dinara. Ipak, u Zavodu za statistiku kažu da će Prekršajni sud doneti presudu i izreći kaznu samo onima koji su odbili ne samo popisivača.
„Ja o toj situaciji obaveštavam svog šefa u ovom poslu, rukovodioca, on se zove instruktor. Nakon toga, instruktor zajedno sa mnom izlazi ponovo na teren i pokušava da vam objasni zašto je važno da se popišete. Vi ponovo odbijete instruktora i mene. Mi ponovo ne pišemo kaznu. Instruktor o tome obaveštava popisnu komisiju koja je iznad njega, a zadužena je za opštinu kojoj pripada vaš stan“, rekao je pomoćnik direktora RZS Petar Korović.
Nakon toga, dodaje, popisna komisija izlazi na teren i pokušava da motiviše građanina koji je odbio popis – da se popiše.
„Ako odbijete i popisnu komisiju, tri puta ste odbili popisivanje, onda ona obaveštava Republički zavod za statistiku, a on kod Prekršajnog suda pokreće postupak“, kaže Korović.
Za sada se zna da će kaznu platiti samo dvadesetak građana, iako je broj onih koji nisu uspeli da ostvare kontakt sa popisivačem mnogo veći.
Zato će od 2. do 11. decembra biti organizovana postpopisna anketa, koja ima za cilj da utvrdi dve stvari.
„Prvi cilj je da ustanovi kvalitet podataka dobijenih popisom, a drugi, možda i važniji, jeste da ustanovi neobuhvat u popisu, da ustanovi broj ljudi koji nije popisan. Paralelno sa postpopisnom anketom, sprovodimo jednu inovativniju metodu kontrole obuhvata – to je poređenje baze popisa sa bazama administrativnih izvora. Tako ćemo na dva načina prekontrolisati obuhvat i imati informaciju koliko stanovnika je popisano, a koliko je ostalo nepopisano“, rekao je Petar Korović.
Poređenja radi, u prethodnom popisu, 2011. godine, postpopisnom anketom ustanovljeno je da oko 150.000 građana Srbije nije bilo popisano.
Prvi preliminarni rezultati očekuju se mesec dana od poslednjeg popisanog stanovnika. Dakle, pre Svetog Nikole znaćemo koliko nas ima, kao i koliko ima domaćinstava i stanova na nivou opština.
Konačni rezultati objavljivaće se od marta sledeće do juna 2024. godine.
(RTS)
