Sirovina na svetskim berzama znatno je pojeftinila, a domaći proizvođači umesto da snize cene, kako saznajemo, nameravaju da ih podignu za 10 odsto
Cene kafe na svetskim berzama znatno su pale od avgusta, ali potrošači u Srbiji izgleda neće osetiti ovo olakšanje u novčaniku. Od 800 dinara po kilogramu u avgustu, kada je sirovina bila na najvišem nivou, pojeftinila je na 600. Ovakva situacija na tržištu logično bi trebalo da dovede do sniženja cena ovog proizvoda i u maloprodaji, međutim, kako „Politika” saznaje, pojedini proizvođači čak nameravaju da već sledeće nedelje poskupe kafu za 10 odsto. Sagovornik Politike, dobro upoznat sa prilikama na tržištu kaže da je činjenica da su ostali parametri poput kartona, folije, energenata poskupeli, ali pad cena sirovine potpuno je to kompenzovao zbog čega novo poskupljenje nije realno.
Inače prosečna cena kafe u Srbiji, u maloprodaji, od januara ove godine povećana je sa 1.416 dinara po kilogramu na 1.527 koliko je iznosila u oktobru, pokazuju podaci Ministarstva trgovine. U najnovijim okolnostima na tržištu maloprodajna cena kafe, sa trgovačkom maržom, ne bi trebalo da pređe 1.250 dinara. Tim pre što ni cena transporta više ne može da bude izgovor za trgovce kafom, jer je i prevoz brodovima pojeftinio za gotovo tri puta. U globalnom talasu poskupljenja svih namirnica najnoviji pad cena ovog proizvoda izazvao je pažnju i svetskih medija. „Si-En-En” je objavio da je ovo najveći pad cena od novembra prošle godine kada su ugovori za trgovinu kafom bili na najvišem nivou od 2012. I oni se pitaju kada će se ovo odraziti na ceni u prodavnicama. Na američkom tržištu kafa je od početka godine takođe poskupela za 14,8 odsto, a „Starbaks” je recimo nedavno objavio da je cene podigao za šest procenata.
Koji je razlog za ovako veliko i potpuno neočekivano pojeftinjenje sirove kafe na berzama? Stručnjaci za tržište poljoprivrednih proizvoda u „Rabobanci” navode da vremenske prilike u Brazilu pokazuju da će ta zemlja imati dobar rod. Sa druge strane u prilog tome ide i jak dolar. Veliku ulogu igraju i investicioni fondovi, koji kupuju određene količine kafe, a onda čekaju pravo vreme na tržištu kada cene porastu, kako bi je prodali i ostvarili zaradu. Naravno, čitav taj ciklus ili spoj faktora naposletku utiče na potrošača, odnosno finalnu cenu koju platimo u marketu.
U „Rabobanci” smatraju da se ipak ne može očekivati drastičan pad cena za potrošače, zbog toga što oni imaju probleme sa rastućim troškovima na tržištu rada i distribucije koji su i u ovom trenutku visoki. Prema podacima Evrostata, i na evropskom tržištu su cene kafe znatno porasle u 2022. godini. Prema podacima iz avgusta, cena je u zemljama Evropske unije u proseku bila za 16,9 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je u avgustu 2021. bila za 0,5 procenata viša u poređenju s istim mesecom 2020. Kafa je najviše poskupela u Finskoj, za 43,6 odsto, zatim u Litvaniji – 39,9, Švedskoj – 36,7. Estoniji – 36,4 i Mađarskoj – 34,3. Inače, u isto vreme prošle godine u Srbiji se digla velika prašina oko cene ovog proizvoda kada je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković skrenula pažnju na njegovu cenu. Ona je tada rekla da je za samo dve nedelje cena kafe neprimereno porasla i da je toliko poskupljenje nedopustivo. Guvernerka je onda upozorila da pojedini trgovci koriste rast inflacije i neopravdano i veštački podižu cenu.
(Politika)
