Više naučnih istraživanja je potvrdilo da sastojci crvenog i belog luka deluju protiv ugrušaka u krvi. Tako, crveni luk sprečava slepljivanje trombocita i nastanak ugrušaka i poboljšava rastvaranje već formiranih ugrušaka, naveo je sarajevski doktor Emir Solaković u svompostu na Fejsbuku.
On tvrdi da je crveni luk „efikasan kuvan i sirov“ i da ga treba ga jesti svaki dan. To je posebno važno ako imaš bolesno srce i krvne sudove, kao i za sve, koji jedu masnu hranu. Masna hrana znatno povećava zgrušavanje krvi , a umanjuje njihovo rastvaranje; ako je jedeš sa crvenim lukom to njeno dejstvo se u velikoj meri umanjuje.
Pored vitamina C, E, B6, hroma, kalijuma, flavonoida zvanog „kvercetin“ u luku se nalaze i vrlo važna sumporna jedinjenja zvana“Alil Sulfidi“. Ova jedinjenja daju luku imunološke kvalitete. Slično belom luku, u ćelijama celog crvenog luka, sumporno jedinjenje zvano alin i enzim zvani alinaza su molekularno razdvojeni.
Seckanjem oštećuješ i lomiš ćelije i tako dolazi do mešanja ova 2 jedinjenja što dovodi do formiranja nove supstance zvane tiopropanol sulfoksid. Ovo novonastalo jedinjenje povećava lekovitost crvenog luka, ali je takođe odgovorno za izazivanje suza prilikom seckanja. Što sitnije seckaš luk, to je veća proizvodnja ovoga sumpornog jedinjenja. Što jači miris i što više suza, to je više imunoloških jedinjenja proizvedeno.
Sad, pošto ovo znaš , možda plakanje izazvano seckanjem crvenog luka i neće ti teško pasti. Manje od pola šolje crvenog luka (oko 60g) bi trebalo da pojedeš dnevno.
