U Ministarstvu finansija potpisani su ugovori između Američke korporacije za međunarodno razvojno finansiranje DFC i četiri banke o sprovođenju nove garantne šeme vredne do 400 miliona, a prva kreditna linija iznosi 272 miliona dolara.
Ugovori su potpisani sa četiri banke i to „Prokredit“, „Adiko“, „Banka inteza“ i „Rajfajzen banka“, a potpisala ih je zamenica predsednika DFC-a Merijem Košarej.
Ugovori su potpisani sa četiri banke i to „Prokredit“, „Adiko“, „Banka inteza“ i „Rajfajzen banka“, a potpisala ih je zamenica predsednika DFC-a Merijem Košarej.
Garantna šema se sprovodi uz podršku Ministarstva finansija, a kako je objasnio ministar Mali, prva kreditna linija od 272 miliona dolara namenjena je malim i srednjim preduzećima, preduzećima iz oblasti poljoprivrede, za razvoj startapova i kompanijama koje vode žene.
„Upravo onom delu koji smatramo najvećim pokretačem razvoja naše ekonomije. Kredite će moći da koriste, kako za obrtna sredstva, tako i za investicije u periodu od šest meseci do 10 godina“, rekao je Mali.
Objasnio je da je preduslov za današnje potpisivanje ugovora bilo potpisivanje sporazuma sa američkom administracijom o podsticanju investicija, što je urađeno lane, a sve na osnovu Vašingtonskog sporazuma gde su bili i tadašnji predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Mali je ocenio da je današnji događaj signal da američka administracija veruje u perspektive naše privrede i još jedna potvrda da nam je ekonomija na dobrom putu.
Zamenica potpredsednika DFC-a Merijem Košarej je istakla da je ova finansijska organizacija opredeljena za ulaganja u Srbiju, a naročito u svetlu kovida i rata u Ukrajini, koji su izazvali brojne poremećaje u poslovanju.
„Srpska ekonomija ima impresivan ekonomski rast u poslednje dve decenije, ali preduzeća još imaju izazove u pristupanju kreditima neophodnim za rast i za konkurentno poslovanje. Procenjuje se da nedostatak tih sredstava iznosi 10 miliona dolara a to se naročito odnosi na preduzeća u vlasništvu žena i farme u malim ruralnim oblastima“, rekla je Košarej.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil je ukazao da je bilo potrebno dve godine da se dođe do potpisivanja sporazuma, jer je bilo mnogo problema, koji, kako je naveo, nemaju veze sa Srbijom, već sa činjenicama da smo u međuvremenu imali pandemiju kovida, a da se kasnije dogodio i rat u Ukrajini.
„To što je DFC ostao uz dogovor znači da je verovao u ovaj projekat i partnere u Srbiji. To pokazuje da smo posvećeni da učinimo Ameriku i Srbiju snažnim partnerima na čemu smo mi iz ambasade mnogo učinili u poslednje vreme“, rekao je Hil.
Kao posebno važno je istakao to što će kredite dobiti mala i srednja preduzeća a ona su, kako je ocenio, srce moderne ekonomije, koju zapravo grade ona, a ne ogromni konglomerati.
Hil je još jednom ponovio da je budućnost Srbije na Zapadu i da svako ko predlaže nešto drugo nije vredan slušanja.
Izvor: RTS
