„Zdrav doručak, jedan osnovni obrok uz veliku porciju salate u toku dana, fizičku aktivnost i lagane užine – voće, čaj ili kakao s medom, pravilno raspoređenih tokom dana (ne manje od tri sata razmaka između uzimanja obroka zbog procesa varenja). Izgubili smo osećaj koliko nam je zapravo hrane potrebno. Lako se naviknemo na velike količine hrane. Posle obroka treba da se osećamo sito, ali i lagano, ne teskobno”, navodi Georgij Nazarov vrstan poznavalac zdravog načina ishrane.
-Pojam pravilna ishrana postaje sve više aktuelan, mada, i ranije su ljudi ovde živeli prilično zdravim životom. Jugosloveni pre 50 godina nisu u ovom procentu bolovali od bolesti srca ili kancera kako je danas stanje u regionu. Genetika nam se nije menjala, nego način života. Drugačije se živelo, manje stresa – više vremena za druženje, manje obaveza – više vremena za pripremu kvalitetnih obroka, bez pekara ili drugih izvora brze hrane. Jako je važno da zadovoljstvo doživimo drugačije, da tenziju ne smanjujemo unošenjem velike količine hrane, kaže Nazarov.
Večeri provedene uz frižider nikad nam ne mogu rešiti probleme, naprotiv.
-Pravilna ishrana podrazumeva dobar izbor namirnica, i to je veoma važno. Ali, to nije sve. Važno je i u koje doba dana koristimo određene namirnice. Takođe značajno je voditi računa i o procesu varenja. Ne treba prekidati taj četvoročasovni proces unošenjem grickalica, makar i onih zdravih poput badema ili drugog orašastog voća, a naročito ne konditorskim proizvodima. Time samo zbunjujemo svoj organizam, dolazi do zastoja rada želuca, do stvaranja štetnih gasova, nadimanja, teskobe navodi Georgij Nazarov.
Osim ovog, veoma je važno kombinovanje namirnica. Voće je veoma zdravo. Ali, ako jedemo voće uz glavni obrok, ili neposredno nakon njega, pravimo haos u stomaku. Ono će se zadržati u želucu četiri sata, nadimamo se, dijafragma se podiže, pritiska srce, pa nam ne bude dobro. Ni tečnost ne treba piti tokom ili neposredno posle obroka. Želudačna kiselina se tako razblažuje, i proces varenja se usporava. Ne može da se svari obrok uz sok od paradajza, čaj ili koka-kolu.
Vodu treba piti na prazan stomak, pre obroka. Tako činimo dobro svom organizmu. Ipak, stalno smo žedni. Razlog je unos velike količine soli.
-Nekad se koristila obična so, pa se preporučivala morska, a sad himalajska. So i nije neka ako košta 30 dinara, kad košta 400 onda je to baš dobra so.
Što se tiče unošenja mesa, potrebno je organizmu, ali u ograničenim količinama. Ne treba preterivati. Mnogo mesa dovodi do povećanja holesterola i triglicerida. Mlečni proizvodi su zdraviji od mleka. Jogurt i kefir blagotovrnije utiču na ljudski organizam od mleka.
Pauze između obroka najbolje je da budu oko četiri sata. Tako omogućavamo kvalitetno varenje.
-Zdrav doručak je najvažniji. Poboljšava rad srca i štitne žlezde, lakše se smanjuje telesna masa. Umesto uveče, jedite ujutro.
Uzmite nekoliko suvih smokava, isto toliko i suvih kajsija. 1.5-2 supene kašike pšeničnih klica, isto toliko mešavine mlevenih sirovih semenki lana, bundeve i susama, supena kašika lanenog ulja, 2 čajne kašišice kakaa, 7-10 sirovih badema, 3 brazilska oraha i čajna kašičica cimeta. Ovo je pravi čištač creva, ističe Nazarov.
VITAMINI U TABLETAMA I VITAMINSKE INFUZIJE: Evo kada se praktikuje
(Pančevac/JavolimZrenjanin)
