Milorad Milinković popularni tragač iz kviza „Potera“, bavi se i režijom, a prvi novac zaradio je prodajući stripove.
Milorad Milinković, trenutno je najpopularniji tragač u kvizu „Potera“, a malo ko zna da je bio muzičar u nekoliko rok sastava, zatim se preorijentisao na režiju, koju je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Snimio je i mnogo uspešnih filmova, što uostalom i danas radi. Njegovi vršnjaci ga se najpre sećaju kao vrsnog matematičara koji je završio Matematičku gimnaziju.
„Moj prvi pravi posao bio je vezan za ono za šta sam se školovao i čime se i trenutno bavim, a to je režija. To je bilo još tokom studija, ili možda čak i kad sam ih završio. Radio sam jedan spot za Radio – televiziju Srbije, a nedugo posle toga sam počeo da režiram. Ali pre toga, bilo je mnogo poslova koje sam obavljao onako usput i koji su mi kasnije mnogo značili“, kaže Milinković.
Prvi novac zaradio je prodajući stripove na ulici:
„Još u osnovnoj školi, recimo u četvrtom razredu, počeo sam da prodajem stripove u Knez Mihailovoj ulici u centru Beograda. U to vreme, to su radili baš svi moji vršnjaci. Jedino nikad nisam hteo da prodam Alana Forda, već sam to zadržavao za sebe. Mnogo volim taj strip i sakupljao sam sve epizode. Stripove poput Kapetana Marka i ostalih junaka koji su bili popularni u to vreme voleo sam da pročitam, a kad ih izgustiram onda ih i preprodam. To nam je bila zanimacija, družili smo se na ulicama i ponešto zarađivali“, priča Milinković.
Milinkovićev biznis sa prodajom stripova je ubrzo podignut na viši nivo. On i njegovi drugari su uspeli da prepoznaju šta još može da bude zanimljiva roba i „proširili su asortiman proizvoda”.
„Kad smo malo porasli, sa stripova smo prešli na školske udžbenike. Kako završiš koji razred, tako prodaš te knjige. Tada nije bilo uređenih štandova u gradu za tu namenu kao danas, nego samo izađeš na ulicu i prodaješ. Od novca koji smo zarađivali mogli smo da odemo na sladoled ili kupimo neku ploču. Za nas u to vreme sasvim dovoljno“, kaže on.
Kao neko u čijem životu muzika ima značajno mesto, ni posao prodavca nije mogao da prođe bez muzičkih ploča. Istina, njih je mnogo više kupovao i pravio svoju kolekciju.
„Dok sam bio mlad, na uglu beogradskih ulica Čarlija Čaplina i 29. novembra, tačno prekoputa pumpe koja i dan danas postoji, bila je velika berza ploča, gde smo odlazili svake nedelje. Nije tada bilo interneta, pa nije ni postojao drugi način da vidiš šta se događa u svetu muzike nego da dođeš tu. Uvek je neko dolazio iz inostranstva i donosio nove ploče, a mi smo kupovali, ali i prodavali one stare. Tu su bili moji prvi poslovi kojima sam se bavio i koji su mi kasnije u životu mnogo pomogli“, smatra on.
Prvi dokumentarac
Njegov dokumentarac o muzičaru „Satanu Panonskom”, bio je zapravo bio njegov diplomski rad koji je postigao ogroman uspeh u celoj bivšoj Jugoslaviji. Nakon punih deset godina snimio je prvi igrani film „Mrtav ‘ladan“, a kasnije još niz filmova i serija, kojima je stekao veliku popularnost kod publike.
Ljubitelji sporta ga znaju i kao komentatora fudbalskih utakmica nemačke Bundeslige, ali ipak, najviše ga na ulici prepoznaju kao jednog od tragača u poznatom kvizu „Potera”. I upravo u ovom formatu zabavnog programa na nacionalnoj televiziji Milorad Milinković pokazuje koliko je znanje sticano tokom formalnog, ali svakog drugog obrazovanja značajno.
„Fudbal volim oduvek i rad na mestu sportskog komentatora me je uvek ispunjavao, a isto je i sa ulogom tragača u kvizu ‘Potera’. Volim da čitam i da stičem nova znanja, smatram da bi to svako od nas trebalo da radi, jer to će vam uvek biti korisno. Možda ne u kvizu, ali u životu svakako. Jer, nikada ne znate na koju stranu život može da vas odvede. Zato i kažem da je svako iskustvo dragoceno, iz svakog se nauči nešto novo, pa što ranije počnete da ga stičete, to je bolje“, kaže Milinković.
Tako je jedan maturant Matematičke gimnazije odlučio da postane uspešan režiser, pa onda prihvatio da bude i sportski komentator, a široke narodne mase ga obožavaju i kao „tragača”. I šta god da radi, on to radi kvalitetno, baš zbog toga što je rano počeo da uči i shvata da svaki posao donosi neprocenjivo iskustvo.
(Pančevac/Infostud)
