spot_img
Pančevo u slikamaULICE U PANČEVU: NIŠKA se prostire od Stevice Jovanovića do Kraljevačke ulice

ULICE U PANČEVU: NIŠKA se prostire od Stevice Jovanovića do Kraljevačke ulice

 

Jezivo obeležje

Niška ulica pripada teritoriji Mesne zajednice Kotež. Pod ovim nazivom postoji od 1994. godine, a prostire se od Stevice Jovanovića do Kraljevačke ulice.

Peta je godina ustanka protiv Turaka, 1809. kalendarska.
Uzdajući se u pomoć Rusa, Karađorđe je razdelio svoju vojsku i uputio je u četiri pravca: prema Sandžaku, Bosni, Vidinu i Nišu. Srpske snage, u početku, beležile su pobede, ali je njihovo nadiranje poremetio poraz jedinica koje su bile upućene ka Nišu.
Za njihovog komandanta Karađorđe je postavio nesposobnog i korumpiranog Miloja Petrovića Trnavca, što je unelo smutnju u srpske redove, i na kraju dovelo do poraza na Čegru 19. maja 1809. godine.

Na Čegru je položaj držao resavski vojvoda Stevan Sinđelić. On se već bio proslavio junaštvom na Ivankovcu i Deligradu, i nije bilo ništa neobično što je baš on svojim šančevima najviše prišao Turcima – na samo šest kilometara od Niša. Iza njega su se nalazili položaji Miloja Petrovića i ostalih. Sinđelić je imao tri hiljade pešaka i tri topa i čekao komandu za juriš na Niš, koji je branio Huršid-paša, sa 36.000 vojnika i nekoliko baterija topova.
Ali Trnavac nikako nije naređivao napad. Nije hteo da Sinđelićeva vojska prva uđe u grad, jer bi njoj pripao najveći plen od pljačke. Petrović je, naime, blago hteo za sebe… Osetivši da Srbi oklevaju, Turci su se odlučili za protivnapad.

Milan Đ. Milićević u svom „Pomeniku” opisuje:
„Sinđelić je tog dana bio zmaj, a ne čovek; kud on nije dospevao za jedan jedini časak: sve je video, svud je trčao, svakom pomogao, pa kad već vidi da Turci mrtvim lešinama ispuniše rovove oko šanca i preko tih mrtvih živi stadoše uskakati u šanac i tući se kundački i gušati se sa Srbima, on onda otvori kapiju na šancu i reče svojima:
– Spasavajte se, braćo, ko hoće i može!
A sam ode na sredinu svoga šanca gde mu je stajala džebana (…) i kad vrazi sa svih strana gustim gomilama pristupiše k njemu, Sinđelić svoj pištolj skresa u džebanu!”
Smatra se da je u bici na Čegru poginulo oko deset hiljada Turaka i preko četiri hiljade Srba. U samom šancu, kaže Milićević, ostala su živa samo petorica Sinđelićevih vojnika!

Karađorđev bes

Miloje Petrović Trnavac pobegao je iz Srbije, ali je Karađorđe najmio neke Nemce da ga nađu i iz Austrije vrate u Srbiju, gde je nad njim izvršena smrtna kazna zbog Čegra…
Izginuli Srbi od toga nisu imali nikakve koristi. Kad se posle eksplozije u šancu srpska vojska povukla, Turci su mrtvim Sinđelićevim borcima odsekli glave i preneli ih u nišku tvrđavu. Sa tih glava skidali su kožu i mišiće, i na lobanjama ostavljali samo po pramen kose. Odrane kože sa glava, napunjene pamukom, poslali su sultanu u Carigrad, a na izlazu iz Niša prema Carigradu (danas je to jezgro grada) po naređenju Huršid-paše sazidana je slepa – bez vrata i prozora – kula širine četiri i po, i visine oko pet metara, i u njene zidove sa spoljašnje strane ugrađene su 952 lobanje, među njima i ona Stevana Sinđelića.
Francuski pesnik i političar Alfons de Lamartin, prilikom prolaska kroz Niš na putu za Tursku 1830. godine, zapisao je: „Tek što sam seo, kad, podigavši oči na spomenik u čijem sam hladu bio, videh da su njegovi zidovi, za koje mi se učinilo da su sagrađeni od mramora ili od belog kamena, načinjeni od ljudskih lobanja pravilno poređanih. Ta lobanje i ta čovečja lica, ogoljena i pobelela od kiše i sunca, oblepljena s malo maltera, obrazovala su potpun slavoluk koji me je zaklanjao od sunca; može ih imati petnaest do dvadeset hiljada; na nekim je još bila zaostala kosa i lepršala se na vetru kao lišaj ili mahovina; jak i svež povetarac duvao je s planine, i prodirući u mnogobrojne šupljine glava, lica i lobanja, izazivao je u njima tužno i žalosno zviždanje.”
Preuveličavanje broja lobanja verovatno je posledica utiska koji je spomenik ostavio na pesnika.
Iako su Turci to zabranjivali, Nišlije i rođaci izginulih krišom su vadili lobanje iz zidina i sahranjivali ih po pravoslavnom obredu. Neke su propadale od mraza i kiše, pa je 1882. godine jedan istoričar prebrojao 511 glava…
Mithat-paša, zapovednik Niškog pašaluka od 1860. do 1864. godine, a docniji veliki vezir, predsednik turske vlade, stideći se Huršid-pašinog varvarstva, naredio je da se Ćele-kula sruši, ali su lokalni Turci zapretili bunom, pa je spomenik ostao. Manje od dve decenije kasnije (1878. godine) Srbija je stekla nezavisnost i proterala Turke, a nad spomenikom je podignuta nadstrešnica. Docnije (1892), prilozima iz cele zemlje, sazidana je kapela koja, uz povremene obnove i prepokrivanja, traje do dana današnjeg.

Mir za kosti

Nisu kosti ratnika imale mira ni u Prvom svetskom ratu: bugarski okupatori proglasili su Ćele-kulu spomenikom u koji su ugrađene glave – Bugara! Oni su se, kao, suprotstavili Turcima i herojski izginuli! U dvorištu kapele tokom rata stajao je i spomen-kamen sa natpisom na bugarskom…
U socijalizmu, Ćele-kula bila je obavezno odredište đačkih ekskurzija, ali i meta lovaca na bizarne suvenire. Neke su ustaničke glave ukradene…
U zidovima Ćele-kule – poslednjih godina zaštićenim staklom – sada je samo 58 lobanja, a jedna od njih je izdvojena na postolju, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.

(Pančevac/M. P.)

 

POVEZANE VESTI

POSTAVI KOMENTAR

molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime
Captcha verification failed!
цаптцха кориснички резултат није успео. молимо Вас да нас контактирате!

Zabranjeni su govor mržnje, vređanje na nacionalnoj, rasnoj ili rodnoj osnovi, vređanje ličnosti korisnika i osoba čija se imena pojavljuju na sadržajima portala, kao i upotreba vulgarnih reči. Svako korišćenje portala suprotno navedenom biće kažnjeno oduzimanjem prava korisnika na pristup portalu kome će pristup biti trajno ili privremeno uskraćen. Svako ugrožavanje lične i porodične bezbednosti korisnika portala, kao i lica čije se ime navodi u sadržaju portala, putem pretnji ili na bilo koji drugi način, nije dozvoljeno i svako takvo ponašanje može biti krivično gonjeno od strane nadležnih organa. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, predstavljanje u ime drugog pravnog ili fizičkog lica. Zabranjeno je pisati velikim slovima (Full Capslock).

Komentari i sadržaji koji se ne odnose na teme portala biće obrisani bez prethodne najave, a korisnicima koji pošalju takve komentare i sadržaje biće u više navrata onemogućen pristup portalu. Ukoliko korisnik smatra da je nepravedno kažnjen, ima pravo da kontaktira administratora.

POPULARNO

ŠANSA ZA JEFTINIJE ZAGREVANJE RADIJATORA Prijave na gradski konkurs do prve nedelje decembra! Uslov loše grejanje i sloga stanara!

Stambene zajednice imaju šansu da se do prve nedelje decembra prijave na gradski konkurs i da postanu kandidati za dobijanje novca za poboljšanje daljinskog...

TRENING CENTRA U MŠ PANČEVO Novih 16 radionica, učionica i amfiteatar sa modernom opremom

Kamen temeljac trening centra u Mašinskoj školi Pančevo površine oko 1.900 kvadrata i vrednosti dva miliona evra položili su prethodne nedelje direktorka Kancelarije za...

TREBA KAŽNJAVATI POČINIOCE Atari u plamenu je šteta koju treba smesta sprečiti! Brojne su posledice izgorelog zemljišta

Upaljene njive u atarima južnog Banata su slika koja se ponavlja iz godine u godinu. Veliko je pitanje dokle će zemljište moći da podnosi...

AKCIJA PANČEVCA I UDRUŽENJA LJUBIMCI: Ne kupuj – udomi Crnče i mišiće sa Strelišta

Društvo prijatelja životinja „Ljubimci” i „Pančevac” organizuju akciju pod sloganom „Ne kupuj – udomi”. Svake nedelje biće predstavljeni ljubimci za besplatno udomljavanje, to jest...

GRADSKA BIBLIOTEKA PANČEVO: Promocija romana „Mesto mleka pilula“ 17. novembra

Promocija romana „Mesto mleka pilula“ autora Miloša Tome biće upriličena u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo u petak, 17. novembra, od 19 sati. O delu će...