Plivanje za časni bogojavljenski krst održaće se u četvrtak, 19. januara, a prijavljivanje zainteresovanih plivača je u toku.
Ukoliko želite da budete među Pančevcima koji će zaplivati Tamišem u želji da prvi stignu do krsta, možete se prijaviti najkasnije do ponedeljka, 16. januara. Potrebno je da pozovete broj 066/345-029 ili da putem „Fejsbuka” pišete Vidosavi Vicanović.
Plivanje za časni krst održaće se na Bogojavljenje na tamiškom keju, kod gradskog kupališta, tačno u podne. Sama manifestacija počeće u 9.30 službom u Preobraženskom hramu.
Nakon toga u podne će najhrabriji Pančevci, a verovatno i poneka Pančevka, nastaviti lepu tradiciju i krenuti kroz vodu, svako u svom stilu, ka čamcu gde će ih čekati najlepša moguća nagrada.
Ovu manifestaciju svake godine prati izuzetno veliki broj naših sugrađana, pa ako planirate da budete među njima, prošetajte do keja nešto ranije kako biste zauzeli dobro mesto.
Poželite želju
Podsetite se na vreme i običaja i verovanja koji se vezuju za Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Neka od najzanimljivijih verovanja sabrana su u delu „Srpski mitološki rečnik” (Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić) objavljenom u izdanju „Nolita”. Prenosimo vam najzanimljivije delove priče o Bogojavljenju iz ovog rečnika.
Na taj dan završava se period tzv. nekrštenih dana, a noć uoči praznika, po narodnom verovanju, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini. Veruje se da će vam se želja koju u ponoć zamislite gledajući u nebo ostvariti tokom godine.
Nebo se otvara
Po verovanju, uoči Bogojavljenja, u gluvo doba noći, otvara se nebo i u tom času Bog se javlja ljudima (teofanija), otuda naziv Bogojavljenje.
Stariji ljudi su svu noć bili budni i očekivali otvaranje neba. U narodu se kazuje: kada se nebo otvori, onda sve vode stanu za trenutak (vodenice prestanu da rade) i pretvore se u vino, a vetar prestane da duva.
Zahvaćena voda dobija lekovitu i zaštitnu moć, a one vode koje se tada ne zahvate posvećuju se izjutra krštenjem, odnosno bacanjem krsta od leda u vodu.
Ritualno umivanje
Po selima, na Bogojavljenje rano izjutra, pre sunca, ode domaće čeljade da donese vode sa izvora (odakle se uzima za piće i domaće potrebe), pošto se u vodu ili pored nje baci pregršt žita i izgovori: „Dobro jutro, vodice, kako ti išla, tako da ide i berićet na njivama.”
Ako se voda uzme s reke, onda se u vodu baci struk bosiljka i izgovori: „Bogu i svetomu, ti u zdravlje i ja u zdravlje!” Sudovi s vodom zakite se bosiljkom. Kod kuće se muškarci, redom po godinama života, umivaju donetom i nenačetom vodom stojeći na sekiri, okrenuti licem istoku, odnosno ka suncu.
Žene se umivaju stojeći na ožegu, a devojke na preslici, i govore: „Prođoh sablju, ne posekoh se, prođoh vodu, ne udavih se.”
Lek za ljude i stoku
Iz crkve se donosi osvećena bogojavljenska vodica, u koju se stavi struk suvog bosiljka.
Ona se čuva kao lek za bolesnike i bolesnu stoku, pa se upotrebljava i kao profilaktično (preventivno) sredstvo protiv gangrene i gamadi. Narod veruje u lekovitu moć bogojavljenske vodice. O njoj se kazuje da godinama može biti sveža (štiti je eterično ulje bosiljka). Njome se krope zgrade, stoka, bašte, burad, kace i sve što je podložno kvaru, da bi se zaštitilo.
O Đurđevdanu se nose sveća i bogojavljenska vodica na njivu, pa se svaki njen ugao zakrsti svećom, poprska vodicom i izgovori: „Crna zemljo, darujem ti vodicu, a ti meni pšenicu.” Ona se takođe sipa u vodu prilikom kupanja bolesnika.
Šta se radi s kukuruzom
O Bogojavljenju se „umiva” ikona domaće krsne slave. Omladina se skuplja pored reke, prskaju se međusobno vodom, a odvažni se i kupaju.
Domaćica odnese klip kukuruza na reku, poprska ga vodom, okruni i nahrani kokoši. Poneka pušta kukuruz niz reku, da bi dočarala kišu preko leta. Hercegovci nose seme za setvu u crkvu da se blagoslovi.
Ko ne vidi svoju senku, neće dugo živeti
O ručku na Bogojavljenje iznese domaćica levu plećku božićne pečenice i pihtije, koje se do toga dana nisu spremale.
O ručku gori bogojavljenska sveća. Ko u to doba dana ne vidi svoju senku, po verovanju, neće dugo živeti.
Predviđanja o udaji i ženidbi
Uoči Bogojavljenja mladići i devojke gataju kako će se oženiti odnosno udati.
U timočkim selima devojke izlivaju olovo u vodu, pa po izlivenim figurama gataju o svojim suđenicima (mladićima). Od nesagorele bogojavljenske sveće devojka napravi kolut, pa kroz njega pogleda na mladića, da bi je zavoleo.
Vreme određuje hoće li godina biti rodna
Ako je na Bogojavljenje oblačno ili pada sneg, onda će biti rodna godina; ako je vedro, leto će biti sušno – veruje naš narod.
Takođe, veruje se da će onaj ko se ovoga dana okupa u reci biti zdrav tokom cele godine. Oni koji budu plivali za časni krst proveriće da li je to istina.
(Pančevac/D.Kožan)
