Niko ne bi trebalo da razdvaja prosvetiteljsku i versku ulogu Svetog Save, jer je ni on nije razdvajao. Zbog toga svi direktori škola treba da školsku slavu proslave sa verskim obeležjima, jer on nije bio samo Rastko Nemanjić koji se bavio prosvetiteljstvom, već je bio i Sveti Sava koji je utemeljio našu crkvu.
Ovo kažu sagovornici „Novosti“ povodom događaja u OŠ „Aleksa Šantić“ u Sečnju, gde će ove godine, odlukom direktorke Olivere Marjanović, prvi put posle dugo vremena, školska slava biti obeležena u crkvi, umesto u prostorijama škole u kojima će biti održana samo priredba! Direktorka takav način obeležavanja smatra „prigodnim“, a to znači – bez sveštenika i verskih obreda!
– Prvi put u našoj školi neće biti verskih obreda 27. januara, jer su dobili mene za direktora. Ako ne budem smenjena zbog toga, eto koraka za našu lepu Srbiju – napisala je direktorka Marjanović u zatvorenoj grupi „Ateisti“.
Da direktorka ima pravo da bude ateista, ali ne da svojim stavom ugrožava prava drugih ljudi, smatra sociolog Ljubiša Despotović.
– Svoj stav ne može da prenosi na celu školu, pogotovo što ona na mestu direktora obrazovne ustanove nije privatno, nego službeno lice – kaže Despotović. – Direktorka ima pravo da privatno bude šta god želi i da poštuje svoja uverenja, ali ne sme svojim stavom da vređa uverenja roditelja i dece koja idu u školu na čijem se čelu nalazi.
Naš sagovornik pojašnjava da je Savindan slava svih škola u Srbiji, što podrazumeva i proslavljanje uz nezaobilazna verska obeležja. On ističe da je Sveti Sava bio i prosvetitelj i arhiepiskop i da te dve uloge ne mogu da se razdvajaju.
HIMNA I PRVOG SEPTEMBRA
SVETI Sava u školama u Srbiji zaštitni je znak i svakog prvog septembra. Svaka školska godina njemu u čast počinje Himnom Svetom Savi, koja se intonira uz državnu himnu. „Bože pravde“ je ušla u školske objekte pre dve godine, kada je zakonom precizirano da školska godina počinje izvođenjem državne himne Srbije.
– Mi smo hrišćanstvo primili pre Svetog Save, ali tek sa njegovom pojavom postali smo krštena Srbija – podseća ovaj sociolog.
Način obeležavanja Savindana u školama nije precizno propisan, što u praksi dovodi do različitih tumačenja i ličnih doživljaja primerenog načina proslavljanja. U Pravilniku o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete navedeno je koji se sve praznici obeležavaju u toku školske godine, a među njima je naveden i Savindan.
– Praznik Sveti Sava praznuje se radno, bez održavanja nastave – kaže se u Pravilniku, ali nije navedeno da li treba praktikovati verske obrede ili ne.
Obeležavanje Savindana kao školskog praznika obavezno je i u sredinama gde većinu stanovništva ne čine pravoslavni vernici. U tom slučaju praznik ima više svetovni karakter pa se obeležava priredbama i koncertima. U školama ističu i da deca koja pripadaju drugim konfesijama nisu u obavezi da učestvuju u verskim obredima, iako je program namenjen svoj deci i svim zaposlenima.
Međutim, ta nepreciznost većini direktora ne predstavlja problem, jer sami osmišljavaju način na koji će slava biti obeležena. Dosadašnja praksa je pokazala da škole u Srbiji u velikoj većini poštuju verske obrede, pa se slava obeležava tradicionalno – uz pogaču, sveću i sveštenika.
Svečane akademije i priredbe se podrazumevaju, a čak se i u vreme korone nije dovodilo u pitanje obeležavanje slave. I tada su, uz poštovanje zdravstvenih mera, đaci i nastavnci obeležavali svoju slavu.
DANAS JE SVETI SAVA: Evo šta žene danas ne bi trebalo da rade, a šta znači ako na Savindan zagrmi
(Pančevac/YT)
