Vitez na konju sa hvataljkama.
Odmah posle Drugog svetskog rata Mihajlo Stojković Miša bio je u godinama u kojima se najviše brine o tome kako skrenuti pažnju školskih drugarica na sebe. Sport je bio magija na koju su devojke bile slabe, pa nije ni čudo što su se svi utrkivali da pokažu svoje sportske kvalitete. Mihajlo je počeo sa atletikom i sprintom. Kada je stiglo leto, trebalo je „prešaltovati se” na novu atrakciju – skokove u vodu s trambuline na gradskom kupalištu. Devojčice su uzdisale, a muškarci skakali salta od kojih je zastajao dah. Mihajlo Stojković je bio nenadmašan u tome… Uočio je to i profesor fiskulture u Gimnaziji, Bogdan Spernjak. Na početku nove školske godine odveo ga je u gimnastičku salu. Tako je pančevačka sportska gimnastika dobila svoju prvu zvezdu!
Ređala su se takmičenja. Miša je pobeđivao, skretao pažnju stručnjaka. Prvenstva Pančeva, Vojvodine i Srbije odvela su ga na tron najboljeg gimnastičara Srbije. Pozvan je na pripreme državne reprezentacije na Hvaru, 1950. godine. Gimnastički stručnjaci su tada uočili da će doći do smene na takmičarskom vrhu naše gimnastike. Do tada najbolji gimnastičar u Jugoslaviji na konju sa hvataljkama, Ivan Čaklec, prepustio je titulu državnog prvaka na ovoj spravi za 1951. i 1952. godinu Pančevcu Mihajlu Stojkoviću. Na ovoj spravi je Miša pokazao takvu perfekciju da su mu sudije dodelile ocenu 10!
Priča koja sledi ostala je zauvek u sećanju našeg viteza u belom. Ljubljana, 1952. godine. Gimnastičko prvenstvo je trebalo da bude održano u hali „Tabor”. Mihajlo je bio student elektrotehnike u Ljubljani. Stanovao je nedaleko od hale. Na takmičenje je pošao pešice. Razmišljao je o onome što ga očekuje. Na osnovu rezultata sa takmičenja biće određena i državna reprezentacija Jugoslavije. Svojom formom je bio zadovoljan, nije bilo razloga da strepi. Šansu mora iskoristiti. U tom razmišljanju stigao je do hale. Kad tamo – vrata su bila zaključana! Nikoga ispred hale! Samo obaveštenje da je takmičenje premešteno u halu „Tivoli”.
Gotovo paralizovan, zurio je u zaključana vrata. „Tivoli” je na drugom kraju Ljubljane! Pogledao je na sat. Takmičenje je počinjalo za petnaestak minuta. Potrčao je. Ljudi su se sklanjali. On je trčao, menjao tramvaje, ponovo trčao… Stigao je, ali trebalo je naći vrata… Gde su? Čuo je aplauz publike i najavu početka takmičenja, a ispred njega – zid! Ništa ga nije moglo zadržati. Preskočio je zid, jauknuo pri padu i utrčao u halu.
Gimnastičari su izlazili na podijum. Mihajlo im se priključio na začelju. Suparnici su ga začuđeno posmatrali – bio je sav u znoju. Sve je zaboravio kad je počelo takmičenje. Već na prvoj spravi je pokazao majstorstvo. Ređale su se visoke ocene. Posle četvrte discipline bio je u vođstvu, a onda je zbog bolova u nozi skinuo patiku. Peta mu je bila krvava, ekser je virio iz nje! Iščupao ga je a da niko nije primetio.
Nije odustao od takmičenja. Kada je na red došao preskok, uplašio se. Potrčao je, odrazio se… Sudije su se pogledale. Bio je to najslabiji skok na takmičenju. I ocena je bila najmanja. Pokvario je ukupan plasman i zauzeo četvrto mesto. Samo je on znao zašto!
Mihajlo Stojković je bio prvi gimnastičar u svetu koji je izveo salto sa vratila iz veleobrta. Još nešto. Bio je najviši i najteži gimnastičar u Jugoslaviji. Imao je 88 kilograma. To mu nije smetalo da se bori sa 25 kilograma lakšim protivnicima.
Pored gimnastike, imao je Miša još jednu strast. Bio je radio-amater. Prvi je u našoj zemlji imao sopstvenu, registrovanu radio-stanicu! Pozivni znak je bio: JU RS-231.
Iz knjige Marka Drakšana „Legende sporta Pančeva”
Priredio: Aleksandar Živković
(Pančevac/A.Živković)
