Autorka poznatog serijala o dečaku čarobnjaku gostujući u podkastu priznala je kako je morala da krije stranice prvog romana van kuće kako bi ih sačuvala od bivšeg muža koji je hteo da ga uništi.
Autorka Harija Potera, Džoana Rouling, otvoreno je govorila o zlostavljanju koje je pretrpela u prethodnom braku, rekavši da je bivši muž pokušao da joj sakrije neobjavljeni rukopis prve knjige serijala, kako bi je sprečio da ga napusti.
Rouling je svoju vezu sa Horheom Arantesom opisala kao veoma nasilnu. Pošto je on kontrolisao skoro svaki njen pokret, morala je da krije stranice rukopisa u malim serijama i da ih fotokopira u slučaju da ih on spali.
„Uvek mi je pretresao torbu kad god dođem kući. Nisam imala ključ od ulaznih vrata, jer je on insistriao da kontroliše ko ulazi i zlazi. Nije on bio glup. Mislim da je znao, ili je sumnjao, da ću pokušati ponovo da pobegnem“, rekla je autorka.
Rouling je opisala kako je izgledao „užasno napet“ život sa Arantesom jer je morala da skriva nameru da ga napusti. „A rukopis je ipak rastao. Nastavljala bih da pišem. U stvari, znao je šta taj rukopis znači za mene jer ga je u jednom trenutku uzeo i sakrio ga. To je bio njegov talac“.
Svakim danom sve odlučnija da ode, ona bi krijući, „svakog dana bih uzimala nekoliko stranica rukopisa, kako ne bi video da nešto nedostaje, i fotokopirala ih.“
„I postepeno u ormariću u prostoriji za poslugu, malo po malo, fotokopirani rukopis je rastao, i rastao, i rastao, jer sam sumnjala da će ga, ako ne budem u stanju da ga izvučem, on spaliti ili uzeti da ga drži kao taoca.“
„Taj rukopis mi i dalje tako mnogo znači. To je bilo nešto čemu sam dala prioritet. Druga stvar koja mi je osim toga bila najvažnija, očigledno, bila je moja ćerka, ali ona je u tom trenutku još uvek bila u meni, tako da je koliko-toliko bila bezbedna u toj situaciji.“
Govoreći u istom podkastu, Rouling se osvrnula i na svoj stav o rodnim pitanjima, rekavši da joj namera nije bila da bilo koga uznemiri. „Međutim, nije mi bilo neprijatno da siđem sa svog pijedestala i onoga što me je interesovalo u poslednjih 10 godina, a svakako u poslednje dve, tri godine, posebno na društvenim mrežama, kada mi ljudi kažu: ‘O, ti si uništila svoju zaostavštinu. Mogla si da budeš večno voljena‘.“
„Onda nešto mislim: niste mogli pogrešnije da me razumete. Ja ne idem po kući i razmišljam o svojoj zaostavštini. Kakav pompezan način da živite svoj život i razmišljate kako će vas ljudi pamtiti. Šta god. Biću mrtav. Sada mi je stalo. Stalo mi je do živih!“
(Pančevac/RTS)
