Dve godine su arkanovci, Državna bezbednost i misteriozni Sicilijanac razgrtali zemlju u jednom niškom selu tražeći zlato. Legenda kaže da je pop Martin u tursko doba pljačkao sultanove karavane i blago krio u pećinama, bunarima i jamama u jugoistočnoj Srbiji.
U svim verzijama predanja pominje se i Smokova jama – jama u kojoj je ostavljena glavnina blaga, a na čijem je ulazu „zlatni smok“, mehanizam u obliku neotrovne zmije zvane smuk. Ta sprava od pozlaćenog čelika udarcima ubija svakog ko pokuša da uđe u jamu a ne ume da je deaktivira.
Pre dvadesetak godina u ambulanti u Gadžinom Hanu jedan čobanin lečen je od frakture čela i grudne kosti, ali nije hteo da objasni kako se povredio. Meštani su bili ubeđeni da je preživeo napad „zlatnog smoka“, a lovci na blago nekoliko meseci docnije oteli su ga iz kuće. Pronađen je sedam dana kasnije, izmrcvaren. Umro je od posledica zverskog mučenja za mesec dana.
Bez sumnje
Tragači za zlatom postojanje popa Martina i Smokove jame ne dovode u sumnju. Među njima kruže čak i „zapisi popa Martina“, navodna knjiga s detaljnim opisima mesta na kojima je skriveno blago. Jedno izgleda ovako: „Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sredine crkve i stani, ima kamik žut. Pod njega tovar zlata.“ Kao lokacije pominju se Gargova vodenica, manastir Sveti Jovan Pust, Jelenova pećina, Šuplji kamen, Šarčev dol, Gogin vrh, Oštra čuka, Miljkovac.
Ovaj poslednji, Miljkovac, selo je 18 kilometara udaljeno od od centra Niša. Leži na rubu Aleksinačke kotline, na mestu gde je u doba Rimljana bio grad. Ostaci drevnih zidina raspaljuju maštu lovaca na blago, pa meštani i danas sreću „planinare“ i „kampere“ koji preko ramena nose ašove.
Željko Ražnatović Arkan u Miljkovac se 1996. dovezao džipom. Ljudi u njegovoj pratnji nisu bili govorljivi, ali lokalni policajci ubrzo su počeli da pričaju da su to radnici Državne bezbednosti. S njima je bio i misteriozni Italijan sa Sicilije Salvatore Antoni Fijandak, koji je rukovodio radovima.
Tajanstveno delovanje
Pripadnici DB smenjivali su se, povremeno su dolazili i arkanovci u crnim uniformama, i sve je to trajalo dve godine, da bi poslednjeg dana helikopter nekoliko sati nadletao vrh jednog brda. Da li je utovario nešto ili nije, Miljkovčani ne znaju. Kad su se arkanovci povukli, za njima je ostala duboka rupa, koju su meštani odmah krstili „Jovina jama“, po Jovi Brankoviću, na čijem se imanju kopalo.
– Kada sam tih godina video da na mom posedu nešto rade nepoznati ljudi, prijavio sam ih policiji, ali mi je rečeno da se ništa ne brinem i da će svaka eventualna šteta da mi bude nadoknađena – pričao je Branković posle novinarima, dodajući:
– Sigurno su tražili blago popa Martina!
Da li mu je šteta nadoknađena i da li je u jami nešto nađeno, običnim ljudima ostalo je nepoznato. U arhivama Službe državne bezbednosti svakako ima zanimljivih podataka.
MAPA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI
Arkanovi tragači u Miljkovcu koristili su uputstvo koje je Državna bezbednost negde zaplenila: „Nađi kamenu tablu na kojoj je ispisano sedam slova i tri krsta, ispod koje se nalazi podzemna magaza od 12 prostorija, puna zlatnih dukata, zlatnog nakita, četiri krune s dijamantima i puni kazani raznog blaga. Tu se nalazi i podzemna crkva optočena zlatom“.
(Pančevac/Kurir/Momčilo Petrović)
