Letnje računanje vremena 2023. godine počinje u nedelju 26. marta.
Tada ćemo u noći između subote i nedelje kazaljke pomeriti za jedan sat unapred iliti sa 2 na 3 sata. Te noći ćemo spavati sat vremena manje, ali će dan biti duži.
Pomeranje sata u Srbiji dešava se inače dva puta godišnje. Poslednjeg vikenda u martu prelazimo na letnje računanje vremena dok poslednjeg vikenda u oktobru počinje zimsko računanje vremena.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine i to pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije…
Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.
U više navrata polemisalo se i o tome na koji način pomeranje sata utiče na naš organizam, a Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala „Nauka kroz priče“ jednom prilikom je istakao da su određeni problemi kod dela populacije neizbežni.
– Kad prosto pogledate prirodu organizmi imaju način da prate svoj dnevni sat. Kad im pomerite taj sat nastanu izvesni problemi. Pokazalo se zapravo da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva hitna pomoć. Izvestan broj eksperata je ukazivao na to da ako dobar deo godine živite u mraku, posebno mlađa populacija kojoj treba D vitamin, imate veći pritisak na organizam tokom cele godine nego što ste izloženi stresu taj jedan vikend kada vam je teško da ustanete ili malo duže spavate. To je klasično pitanje procene rizika, šta je veći problem, da imate tu vrstu stresa ili ne. Neke stvari dominantno zavise od delatnosti kojom se neko bavi. Ljudi koji se bave poljoprivredom, a vezani su za stočarstvo, osećaju posledice jer se životinje teže adaptiraju na tu promenu u tom vikendu, to im menja neke ritmove u ekonomiji. Oni su više zagovarali da dođe do ovih promena. S druge strane u savremenom načinu života ljudi su podsećali na sledeću činjenicu – da ako nemamo ukazno vreme leti, gubićemo sat vremena svetlosti, a ne trošimo energiju na hlađenje zato što je ujutro temperatura vrlo visoka. U tom smislu ukazno vreme dovodi do izvesnih ušteda – rekao je Bubnjević.
(Pančevac/Kurir)
