Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Porfirija, episkopa gaskog.
Narodna verovanja kažu da se danas ne valja ništa raditi iglom i koncem.
Ovaj veliki arhipastir rodio se u Solunu u imućnoj porodici. Do dvadesetpete godine živeo je rodnom gradu, a potom je napustio roditeljski dom i otišao u Misirsku pustinju.
Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mladi Porfirije se tu zamonaši i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u društvu vernog prijatelja, inoka Marka. Pet godina je živeo u pešteri blizu Jerusalima, gde su mu noge obolele i nije mogao hodati. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga, te posta potpuno zdrav. Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti.
U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.
Željenu potporu on i dobija. Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu.
Upokojio se mirno 421. godine. Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.
(Pančevac/Kurir)
