Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, 17 fakulteta nije podiglo cene školarine, dok je na 14 poskupelo školovanje za narednu akadamsku godinu – rekla Ana Grčić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Sa medicinske grupacije nijedan fakultet Univerziteta u Beogradu nije podigao cenu školarine. Na društveno-humanističkim naukama Pravoslavni bogoslovski fakultet, FPN, FASPER, Filozofski fakultet i Filološki fakultet nisu podigli cene školarine.
Takođe, cena je ista i na Matematičkom, Fakultetu za fizičku hemiju i Hemijskom fakultetu. Sa tehnološko-tehničke grupacije koju čini najviše fakulteta UB i gde je ove godine zabeležen najveći procenat povećanja školarina, cene nisu povećali Rudarasko-geološki, Šumarski, Tehnološko-matalurški i Poljoprivredni fakultet.
Saveti 14 fakulteta u Beogradu dostavili su informaciju o poskupljenju školarina za sledeću akademsku godinu Rektoratu Univerziteta u Beogradu, a prema podacima u koje je Tanjug imao uvid, najskuplje studiranje će biti na Arhitektonskom i Elektrotehničkom fakultetu.
Samofinansirajući studenti na Arhitektonskom fakultetu moraće da uzdvoje 300.000 dinara kako bi platili prvu godinu studiranja, dok će za studente viših godina studija cena biti 276.000 dinara. Ove godine akademci koji nisu bili na budžetu plaćali su školarinu na ovom fakultetu 240.000 dinara.
Odmah iza Arhitektonskog po ceni studiranja ističe se Elektrotehnički fakultet, smer za Softverski inženjering gde će godina koštati 282.000 dinara. Ove godine na istom smeru studenti su plaćali školarinu 243.500 dinara.
Na smeru Elektrotehnika i računarstvo godina je koštala 108.000 dinara, a za sledeću će biti potrebno izdvojiti 126.000 za one studenete koji ne budu na budžetu.
Građevinski fakultet podigao je cenu za 20.000 dinara po godini, što znači da će akademci plaćati umesto dosadašnjih 100.000, zapravo 120.000 dinara godinu studiranja.
Mašinski fakultet procentualno je najviše podigao cenu školarine za čitavih 46, osam odsto, pa tako će godina za samofinasirajuće umesto 72.000 koštati 108.000 dinara, što ga opet ne svrstava među fakultete sa najskupljom školarinom na Univerzitetu u Beogradu.
Samofinasirajući studenti su na Saobraćajnom fakultetu ove ove godine plaćali školovanje 108.000 dinara, a od sledeće ona će koštati 130.000 po godini.
Tehnički fakultet u Boru povećao je školarinu na 60.000, umesto 50.000 koliko se plaćalo ove godine.
Fakultet organizacionih nauka, koji je jedan među napopularnijim za izbor studenata sa ovogodišnjih 145.000 dinara , poigao je cenu studiranja po godini na 159.000 dinara za osnovne studije.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu za studente koji nisu na budžetu, godina će umesto 99.000 koliko je koštala do sada biti 114.000 dinara.
I Ekonomski fakultet na kome je školarina bila između 97.175 i 121.863 dinara podigao je iznos školarine na iznos od 106.212 do 139.754 dinara.
I budući učiteljii i vaspitači moraće da izdvoje šest hiljada dinara više da plate sledeću akademsku godinu, koja će koštati sada 108.000 dinara na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja podigao je cenu studiranja sa 148.500 na 150.000 dinara, dok je Fizički fakultet poskupeo sa 60.000 na 66.000 dinara.
Samofinansirajući studenti na Biološkom fakultetu moraće da izdvoje 100.000 dinara za godinu ubuduće, koja je do sada koštala 90.000 dinara, a za 10.000 dinara poskupela je i školarina na Geografskom fakultetu gde je koštala 86.000, a od ove godine koštaće 96.000 dinara.
(Pančevac/Novosti)
