Simbol bivše Jugoslavije, odstupna tačka mnogih velikih estradnih imena, Ibarska magistrala uvek je bila više od puke saobraćajnice. Na putu od Beograda ka Kraljevu sa obe strane puta načičkane su stajale kafane, moteli i restorani a tokom poslednjih sedam godina na većinu njih stavljen je katanac.
Izgradnjom i puštanjem u funkciju deonice auto-puta Miloš Veliki kao da je život stao na nekada najživljoj deonici, a one ugostitelje koje nije u poslovnom smislu uništio auto-put, dotukla je korona.
– Skoro svaki objekat je zatvoren. Ostala je možda po neka kafana blizu petlje koja i dalje radi. Pad prometa se i te kako osetio, a oni objekti koji su opstali, to su uspeli samo zahvaljujući meštanima koji su svakodonevni gosti, ali nema tu neke velike zarade. O muzici na Ibarskoj više nema ni govora, pevačice više ovde ne dolaze na nastupe, kažu meštani.
Nekih lepših vremena, kada je u njihovom selu bilo prometno skoro kao u prestonici, priseća se i Ljubivoje Đunić iz sela Dudovica smeštenom uz Ibarsku magistralu.
– Ovde je bilo živo skoro kao da ste u centru Beograda. Ibarska je bila glavna veza sa zapadnom Srbijom, za Čačak, Gornji Milanovac, pa dalje za Užice i crnogorsko primorje. Ovuda su morali svi da prođu, drugi put nije postojao, na hiljade vozila je prolazio ovim putem ka prestonici, danas ide samo onaj ko mora. Sve je utihnulo. Kada prođete niste mogli, a da ne osetite miris vrućeg pečenja koga danas nema. Tužnu sudbibinu doživela je ova naša Ibarska rekao je Ljubivoje.
Osim meštana u kafane koje i dalje rade sada zaluta tek po neki putnik ili vozač kamiona. Čuvena Ibarska magistrala možda je i najbolji dokaz da dolaze novi trendovi, nove navike i da vreme i te kako može da pregazi.
(Pančevac/RINA)
