Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju (staro)julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliki četvrtak. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a danas je prilika da se i najveći grešnici razreše greha.
U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.
Mirovarenje
Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“.
Zatim je uzeo čašu vina i dodao, „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Običaji
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. „čuvarkuću“ deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova „čuvarkuća“ se zove „strašnik“. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a „strašnik“ se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.
Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.
Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige „Zanati stare Jagodine“, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima „da se svane u groblje“. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.
Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stavljaju ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“ Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati.
(Pančevac)
DANAS SE NE PUŠTA MUZIKA I STROGI JE POST Vernici proslavljaju Svetog prepodobnog Marka! VIDEO
