Med nikad nije bio skuplji, a naročito na ceni je bagremov domaći med koji se trenutno ne može kupiti ispod 1.500 dinara po kilogramu.
Međutim, ono što pored vremenskih neprlika, pčelarima zadaje ogromnu muku već godinama jeste sve češća pojava meda sumnjivog porekla na tržištu, koji je neretko jeftiniji i tako kupci upadaju u zamku. Osim one čuvene izreke „ako ne znaš šta je dobro, znaš šta je skupo“, pčelari otkrivaju na koje još načine možete prepoznati da li kupujete pravi domaći ili pak lažni med.
– Najsigurniji način da se dođe do prirodnog meda jeste da se kupi direktno od pčelara. Tačno znati koji je pravi pčelinji med, a koji je falsivikovan okularno se ne može reći, to se precizno samo analizom može utvrditi. Jedan od načina za prepoznavanje je taj kada se med uzme u kašičicu, podigne uvis, on se spušta u sitnim nitima dok je na kašičici. Kod sumnjivog meda, pojavljuju se kapi, kazao je za RINU prof. dr Svetomir Stamenković.
On je istakao da je još jedan od gorućih problema neadekvatno prskanje voća zbog čega se beleži sve manje pčelinjih društava, ali i pomor pčela.
– Prskanja u voćnjacima uveliko traju i zbog toga se već beleže prva trovanja pčela u ovoj godini. Jedna otrovana pčela, znači deset otrovanih u polju. Jako je bitno da voćari razumeju važnost pčela, jer bez njih nema dobrog prinosa u voćarstvu. Pčele moramo čuvati, moramo negovati, gajiti, umnožavati i povećavati broj pčelinjih zajednica, kao i broj pčelara, kazao je profesor.
Prema poslednjim procenama na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50.
(Pančevac/RINA)
SAVRŠEN DETOKS SOK OD CVEKLE: Najprirodniji čistač celog tela, a posebno jetre
