Porodica Filipovski kolonizacijom je iz Makedonije došla u Srbiju i nastanila se u Jabuci. Ljubav prema vinogradarstvu nastavili su da neguju i na banatskom tlu i prenose na svoju decu. Od najranijeg detinjstva Nenad Filipovski dane je provodio upravo u vinogradu.
– Moji preci došli su iz okoline Velesa 1946. godine. Dobili su neku manju parcelu i počeli da se bave vinogradarstvom. Najpre deda, zatim je otac nastavio, a evo sada i ja. Imali smo oko 600, 700 čokota. U tom vinogradu sam ja odrastao i učio od dede i oca. Kasnije smo proširili zasad. Vinogradarstvo je zahtevan posao, ali kada se sve radi na vreme i kada je unapred isplanirano, nije teško. Najvažnije je da postoji ljubav kao pokretač, tako da rad postaje zadovoljstvo.
Kada je preuzeo porodični posao, na početku nije bilo lako, kaže Nenad Filipovski, ali dug prema precima koji su marljivo radili i ljubav prema vinogradarstvu motivisali su ga da istražuje i nastavi tradiciju.
– Kada sam preuzeo porodični posao, bilo je poprilično teško. Ipak, bio sam uporan, smatrajući da imam dug prema precima koji su to vešto radili. Takođe, imao sam ogromnu podršku supruge. Najpre je to bio hobi, ali je vremenom postao ozbiljniji porodični posao. Istraživali smo, proučavali literaturu i na kraju uspeli da dođemo do najboljeg rešenja. Posadili smo modernije sorte vinove loze, za koje se mislilo da ovde ne mogu dati zadovoljavajući kvalitet grožđa, a samim tim i vina. Međutim, ispostavilo se da to nije tačno. Od crvenih sorti imamo kaberne, ssovinjon i merlot, a od belih sorti belu tamjaniku i šardone.
Vinarija „Filipovski“ registrovana je 2019. godine. Vina koja proizvode postala su prepoznatljiva po kvalitetu, te ni nagrade na različitim takmičenjima ne izostaju.
– Na ovogodišnjoj vinarijadi u Dolovu osvojili smo srebrnu i bronzanu medalju. Takođe, učestvovali smo i na takmičenjima koja se održavaju u Temerinu, Orlovatu i Vršcu. Naša vina su postala prepoznatljiva po kvalitetu i to nam je najvažnije. Volimo da idemo na takmičenja i uopšte, na susrete vinara, jer na taj način možemo uvideti na kom nivou su naša vina, a svakako i naučiti nešto novo razgovarajući sa drugim vinarima.
Ljubav prema vinogradarstvu uspeli su da prenesu i na svoju decu.
– Učestvuje cela porodica, supruga, troje dece i ja. Od malena smo decu vodili u vinograd, tako da i sada rado idu i pomažu nam. Mogli bismo da proširimo zasad, ali u ovom trenutku je to ono koliko mi porodično možemo da postignemo, kako bi sve bilo urađeno na vreme i kako treba. Trudim se da znanje koje sam stekao prenesem i na svoju decu, te da i oni nastave tradiciju.
Porodica Filipovski planira u narednom periodu da proširi vinariju kako bi mogli da ugoste više posetilaca koji, kako kažu, dolaze iz svih krajeva naše zemlje, ali i iz inostranstva.
(Pančevac/Aleksandra Masl)
