Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima, kao i Svetog mučenika Savu Gotskog.
Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim su hrišćanski svetitelji, koji spadaju u sedamdesetoricu apostola.
Aristarh je bio episkop u Apamiji Sirijskoj. Pominje ga apostol Pavle nekoliko puta (Dela Ap. 19, 29; Kološ. 4, 10; Filim. 23.). U Efesu je bio uhvaćen sa Gajem od naroda, koji se digao protiv Pavla. Kološanima piše apostol Pavle: pozdravlja vas Aristarh koji je sa mnom u sužanstvu. A u poslanici Filimonu naziva Pavle Aristarha pomagačem mojim, zajedno sa Markom, Dimasom i Lukom.
Pud je bio ugledan građanin rimski. Apostol Pavle ga spominje jedanput (II Tim. 4, 21). Dom Pudov je bio najpre utočište vrhovnim apostolima, a posle se obratio u crkvu, nazvanu Pastirska.
Trofim je bio iz Azije (Dela Ap. 20, 4) i sledovao je apostola Pavlu na njegovom putu, Na jednom mestu piše apostol Pavle: Trofima ostavih u Miletu bolesna (II Tim. 4, 20).
Za vreme Neronova gonjenja, kada je apostol Pavle posečen, posečeni su i ova tri apostola.
U Gotskoj strani beše surovo gonjenje na hrišćane. Neki knez Gotski dođe u selo, gde življaše ovaj blagočestivi Sava i upita seljake, da li u njihovom selu ima hrišćana? Oni ga sa zakletvom uveravahu, da nema nijednoga. Tada Sava stade pred kneza i narod i reče: „Neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam hrišćanin.“
Videći ga knez bedna i siromašna, pusti ga s mirom govoreći: „Taj niti može štetiti niti koristiti!“
Druge godine pak o Uskrsu dođe neki sveštenik Sansal u to selo i otpraznova svetlu pashu sa Savom. Čuše to neznabošci, pa iznenadno napadoše na dom Savin, i počeše štapovima nemilosrdno tući ugodnike Božje, a još uz to Savu gola naga vukoše po trnju, pa ih onda obojicu vezaše uz drvo, i nuđahu im da jedu mesa od idolskih žrtava.
No Božji ljudi, sećajući se reči apostolskih, odbiše da jedu od nečistih đavolskih žrtava. Najzad osudi knez Savu na smrt i predade ga vojnicima.
Pun radosti pođe Sava na gubilište hvaleći Gospoda. Poznavši u njemu dobroga čoveka vojnici ga htedoše uz put pustiti, no Sava se veoma ožalosti zbog toga i reče vojnicima, da su oni dužni ispuniti zapovest kneževu. Tada ga vojnici dovedoše do jedne reke, vezaše mu kamen o vrat i baciše ga u vodu. Telo njegovo bi izbačeno na obalu. Docnije grčki vojvoda Junije Soranos, u vreme cara Valenta, ratujući s Gotima, nađe Savino telo i prenese ga u Kapadokiju. Postrada Sava sveti u svojoj 31. godini, 372 godine.
(Pančevac/SD)
DANAS JE SVETI MARTIN ISPOVEDNIK Ovaj dan treba provesti u molitvi za nepravedno oklevetane!
