Pre nekoliko dana sam pročitao roman Dejana Tiago-Stankovića „Zamalek” – sjajna priča i još bolji opis egipatske kulture. Preporučio bih ga svakome, kao i ostala dela istog autora: „Estoril”, koji je uvršten u lektire u Portugaliji, i zbirku priča „Odakle sam bila, više nisam”, koje oslikavaju Lisabon i daju celinu. Planiram da čitam roman „Pobednici” Fredrika Bakmana, a takođe sam oduševljen njegovim knjigama koje na vrlo jednostavan način iskopavaju najdublje emocije u našoj duši. Od klasika je najveći utisak na mene ostavilo delo „Zločin i kazna”, pisca čije ime ide uz pojam književnosti – naravno, reč je o Dostojevskom.
Koliko god domaće serije bile manje popularne usled ekspanzije raznih platformi za gledanje stranih filmova i serija, poput „Netfliksa”, ostajem zaljubljenik u našu
kinematografiju. Trenutno gledam seriju „Jutro će promeniti sve” po drugi put, a serije koje nikad neće izaći iz životne mode jesu „Vratiće se rode” i „Grlom u jagode”. Ove sam izdvojio, ali da bih nabrojao sve vrhunske, tekstovi bi morali da idu u nastavcima. Takođe imamo sjajne filmove, ali izdvojio bih jedan manje reklamiran i popularan, a to je „Tajvanska kanasta”.
Muzika je možda i najprisutnija u svačijem životu, čujemo je čak i u prodavnici, dok tamo retko ko čita knjigu. Tako da slušamo svašta, a kod kuće slušam uglavnom rok muziku. Neki od omiljenih izvođača su mi „Bijelo dugme”, „Atomsko sklonište”, „Deep Purple” i „Queen”. Volim i Đorđa Balaševića; on nije ušao u srce samo onom ko ga nije dovoljno slušao i upijao reči.
(Pančevac)
IZLOŽBA U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI: Stvarna kobajagi stvarnost Joškina Šiljana FOTO
ŠETNJA KROZ TRI DECENIJE „KOVAČA“: Izložba plakata za predstavu u Narodnom muzeju u Pančevu FOTO
