Ako u ovo doba godine osećate umor, bezvoljni ste i neraspoloženi, i sve to bez nekog očiglednog razloga, moguće je da pripadate kategoriji ljudi kojoj nisu strane prolećne depresije. Period mirovanja i pasivnosti u vreme hladnijih dana sada smenjuju nestabilne vremenske prilike, ali i naše nestabilno mentalno stanje. Stručnjaci koji se bave ljudskom psihom smatraju da veći broj toplijih dana i sunčanih sati na neki način utiču na naša očekivanja, pa i na strahove u pogledu društvenog života u narednom periodu. Ipak, na to bi trebalo gledati s dozom optimizma i imati u vidu da je naše raspoloženje ciklično poput godišnjih doba i da ništa nije stalno i nepromenjivo.
Složena i slojevita ljudska fiziologija ne dozvoljava nam jednostavne odgovore kada su u pitanju aktuelne promene u funkcionisanju organizma. Nedavno smo govorili o tegobama kroz koje prolaze oni što pate od prolećnih alergija. Jasni fizički simptomi u vidu kijanja, suženja, zapušenosti nosa i grebanja u grlu neretko daju i psihičke simptome u vidu lošeg raspoloženja i potištenosti. Jedna druga, ne tako mala kategorija građana, doživljava vidan stres sa svakim sezonskim pomeranjem kazaljke na časovnicima. Izgleda da ova nerazumna mera nema nikakvih ekonomskih koristi, ali su zato štetni efekti za naše raspoloženje i bioritam tako očigledni. Ako ovim sezonskim „neprilikama” dodamo i one globalnog karaktera, kakve su kovid 19, evropska ratna tragedija i ekonomska neizvesnost, jasno je koliko je napora potrebno da sačuvamo mentalno zdravlje i vedar duh.
Čovek je pre svega društveno biće koje ispunjava svoje egzistencijalne i emotivne potrebe u neposrednom kontaktu s drugim ljudima. Razumljivi su strahovi da nećemo uvek biti na nivou zadatih očekivanja ili da će neka aktivnost možda biti izvor nelagodnosti i stresa. Upravo su to dobri razlozi da one životne prilike koje su pod našom kontrolom pažljivo biramo i da se krećemo u krugu ljudi koji nam prijaju i koji u nama izazivaju pozitivna osećanja. Za početak, potrudimo se da makar nakratko osetimo prepodnevne sunčeve zrake na svojoj koži. Idealno bi bilo da to bude u okolnostima smanjene buke ili neke melodije koja prija našim ušima. Terasa i dvorište daju nam mogućnost da praktikujemo vežbe dubokog disanja i istezanja mišića. Veoma lako možemo primeniti tehnike masaže dlanova i stopala koje relaksiraju telo i um. Boravak u prirodi, ali i pešačenje do posla može biti prilika za aerobne aktivnosti koje zahtevaju više napora i angažovanja kardiovaskularnog sistema.
Kada su naše misli u pitanju, trudimo se da one pozitivne i optimistične prevladaju one negativne. Vredno je uvek da se prisetimo zadataka koje smo sa uspehom obavili i da budemo zahvalni na onome što imamo i što smo postigli. Ako smo u toku neke aktivnosti koja izaziva veliku napetost, nervozu i stres, zapitajmo se da li su zadati ciljevi preči od našeg zdravlja i da li su to jedini putevi ka njihovom ostvarenju. Zapamtimo da uvek možemo podeliti brige i misli s nama bliskim osobama i da je to jedan od načina da držimo naše mentalno zdravlje pod kontrolom.
(Pančevac/doktor Miroslav Tepšić)
PROMENA VREMENA UTIČE NA ZDRAVLJE: Proteklog dana 46 sugrađana završilo u Hitnoj
