Ministar spoljnih poslova u SM BiH Elmedin Konaković danas je održao konferenciju za medije povodom 100 dana mandata na kojoj je predstavio rezultate svog rada. Između ostalog je i govorio o stanju u ministarstvu koje je zatekao
– Ja sam naslijedio pola ministarstva, od 204 po sistematizaciji, 94 od 204 fali. Zahvaljujem se ljudima koji su vredno radili u protekla 3 meseca. Imam primer da je bivša minsitarka od vozača napravila pomoćnika. To je pokazatelj kako se ljudi odnose prema instituciji. Dolazili po političkoj liniji pa brzo postajali savetnici – podcrtao je Konaković.
Uhljebljivanje bez pardona
Na taj način Konaković je još jednom otkrio razmere katastrofalnog stanja u koje je ministarstvo odvela njegova prethodnica Bisera Turković. Upravo je uhljebljivanja porodice, prijatelja i njihovo postavljanje na pozicije za koje često nisu imali nikakve kompetentcije bilo jedno od obeležja ministrovanja Turkovićeve.
Na samo od neka kadrovskih rešenja bivše ministrice Turković je posebno bila aktivno u angažovanju ljudi po ugovoru o delu koje je potpisivala nemilice, često kršeći i derogirajući zakone i pravilnike. Unazad nekoliko meseci je dobar deo ovakvih ugovora sklopljen s decom mnogobrojnih visokorangoranih radnika MSP-a.
Jedan od takvih primera je Armin Mešinović, sin ambasadora u Libiji Nermina Mešinovića, a Ugovor o delu dobila je i ćerka Sanje Kusmuk, angažovana u Ambasadi u Beogradu.
U Beogradu je i sin večitog ministra Mirsada Muhovića takođe potpisao Ugovor o delu.
Ugovore o delu potpisale su i ćerke vozača Esada Herića i šefa Odseka u Sektoru za konzularne poslove.
Ugovor o radu dobio je rođak ministakine savetnice u Ambasadi BiH u Beču Davorke Ištuk, nakon što je završio pripravnički staž u MSP BiH, dok je njena ćerka, bila u „pripravničkoj“ fazi.
Turković je zloupotrebljavajući svoju poziciju izvesnom Ajdinu Mecanu omogućila da sa ugovorom o delu dobije diplomatski pasoš (!), iako nije ni državni službenik.
Vrtoglavo je napredovala bila i ministricina miljenica Ivana Pejović, koja je s Turkovićevom takođe bila u Kataru (kao sekretarica). Turkovićeva ju je vratila, stalno zaposlila pa potom nagradila zvanjem radnicom poslova u ambasadi u Kataru.
Posebno mesto za sina
Turković je najveću pažnju posvećivala upravo misiji u Kataru, u kojem ima duboke poslovne veze, pa je tamo instalirala sebi najodanije ljude, u prvom redu sopstvenog sina Alija (kojeg je kao radnika OBA-e ranije uhljebila u ambasadu). Za ambasadora u ovoj državi postavljen je bio Abdulah Skaka, njen pulen (kojeg Bećirović još nije maknuo).
Upravo je sina Alija, kojeg je nazivala „bebom“, Turković često vodala sa sobom u različite diplomatske misije.
Pored navedenih, ignorišući Član 31. Zakona o državnim službenicima BiH koji jasno definiše pitanje unapređenja, a o čemu odlučuje institucija u skladu sa propisima o platama i naknadama zaposlenih u institucijama BiH, Turković je uhlebila brojne kadrove.
Jedan od upečatljivih primjera je i onaj Amine Pekić, inače sestre bliskog saveznika bivšeg direktora OSA Osmana Mehmedagića Osmice. Ona je bila treći sekretar u Misiji BiH pri EU, unapređena u drugog sekretara u Misiji BiH pri EU. U međuvremenu, otkrivena je njena lažna diploma s Američkog univerziteta, pa je vraćena u Sarajevo. Upravo zbog lažne diplome s ovog fakulteta vodi se i proces protiv Osmana Mehmedagića.
(Pančevac/Avaz)
