Svi Sveti ili Presveta je hrišćanski i narodni praznik, koji se slavi prve nedelje posle Svete Pedesetnice (Duhova), odnosno 17. dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdana), i 57. dan nakon Uskrsa Praznovanje se nastavlja cele sedmice posle Duhova (koji se proslavljaju tri dana, kao treći najveći praznik hrišćanstva, posle Uskrsa i Božića), a sama prva nedelja po Duhovima je posvećena svim svetima, pošto nemaju svi kanonizovani sveci određene dane za praznovanje u kalendaru, a čak se i ne znaju imena svih onih koji su se posvetili u ranim vremenima progona hrišćana.
Praznovanje se nastavlja cele sedmice posle Duhova (koji se proslavljaju tri dana, kao treći najveći praznik hrišćanstva, posle Uskrsa i Božića), a sama prva nedelja po Duhovima je posvećena svim svetima, pošto nemaju svi kanonizovani sveci određene dane za praznovanje u kalendaru, a čak se i ne znaju imena svih onih koji su se posvetili u ranim vremenima progona hrišćana. Od Duhova do Presvete se ne posti, to je tzv. trapava nedelja. Neka sela u Srbiji imaju zavetinu na ovaj dan.
Šta je zavetnina?
Zavetina ili obetina je vrsta narodnog praznika koji se praznuje u selima po Srbiji. U Srbiji svako selo ima po jedan dan koji slavi i svetkuje. To obično biva leti, od Vaskrsa do Petrova posta. Običaj se negde zove zavetina, a negde se kaže nositi krsta ili krstonoše (oni što idu s krstovima i s ikonama po polju i po selu).
U Gruži ovaj običaj zovu litija, a u nekim krajevima istočne Srbije litije ili krsti. Reč obetina je staroslovenskog porekla obѣtъ, što znači „zavet“, „svečano obećanje“. Ovaj izraz se koristi samo u čačanskom kraju. Uglavnom se obetina obeležava kada je bela nedelja ili kako se drugačije zove trapava sedmica da bi moglo da se uživa u hrani i piću.
Glavni verski element običaja bio je obilaženje posvećenog drveta ili zapisa, od kojeg se očekivalo da utiče na letinu i da je sačuva od nepogode. U tu svrhu birana su velika i razgranata stabla, najčešće hrastovo ili orahovo, a naročito se pazilo da drvo bude rodno. Najstrože je bilo zabranjeno svako skrnavljenje zapisa, kao i branje plodova, a posvećeno drvo se nije moglo poseći sve dok se ne sasuši.
Pod zapisom, ili „molitvom“ kako se još kaže prinosile su se žrtve, tako što se sa krv najčešće zaklane ovce prskala po zapisu, a sveštenik je držao liturgiju. Posle je počelo prinošenje beskrvne žrtave, sečenje kolača ispod zapisa.
(Pančevac)
DANAS SLAVIMO SVETOG STEFANA PIPERSKOG: Verovanje vezano za ovaj praznik nosi moćnu simboliku!
