Najmlađi zavisnik od kockanja u Srbiji ima samo sedam godina. Ne zna se precizan podatak o broju zavisnika, ali je broj kockarnica veliki. Stručnjaci upozoravaju da se tiket prvi put najčešće uplaćuje sa roditeljima, a nadležni nikako ne proveravaju zašto je toliko kladionica u blizini škola, kada je to zakonom zabranjeno, javlja RTS.
Prema Upravi za igre na sreću u Srbiji je registrovano 2.987 lokacija u kojima se priređuju igre na sreću. I nije samo veliki broj kladionica problem jer je sada klađenje dostupno i preko telefonskih aplikacija, mada nije retkost da zaposleni ne kontrolišu mlade kada uđu u objekat, a morali bi.
Građanima koji su razgovarali sa ekipom RTS-a čini se da kladionica ima više nego apoteka i da „postajemo Las Vegas na vrlo ružan način“.
Iako se u Zakonu o igrama na sreću navodi da udaljenost kladionica od škola ne može biti manja od 200 metara, da ih ima na „svakom ćošku“ pa i u neposrednoj blizini škola primetili su i u Skupštini Grada.
Prošle godine gradonačelnik Aleksandar Šapić Ministarstvu finansija predao je spisak kladionica koje verovatno krše taj zakon. Iz Ministarstva finansija smo dobili odgovor da geodetska organizacija još proverava te navode.
„Uprava za igre na sreću je u skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću pokrenula postupak oduzimanja odobrenja, zaključno sa 16. 6. 2023. godine. U šest objekata sa primljenog spiska prestalo je priređivanje igara na sreću“, navode iz Uprave za igre na sreću.
Stručnjaci navode da igre na sreću ne bi smele da budu dostupne mladima
Stručnjaci su saglasni da kladionice i igre na sreću ne bi smele da budu dostupne mladima, jer, kako tvrde, dovoljan je samo jedan ulazak u te objekte da se razvije zavisnost.
„Nekada imamo i da deca imaju to ponašanje u samoj kući što ih dodatno podstakne da i oni sebi daju dozvolu – zašto oni ne bi radili nešto što, recimo, radi njihov tata ili, recimo, prvi tiket bude odigran zajedno sa tatom i onda oni krenu sitno da ulažu po 200, 300 dinara, i onda kada dođe, naravno, do dobitka prvog tu već kreće opsesija – želim opet novac, razmišljanje kako opet da dođe do novca“, navela je psihološkinja Jovana Stojković.
Građani smatraju da u kladionice najčešće idu mladi.
„Često roditelji zapravo budu u zabludi i njima je teško da priznaju da je dete posrnulo za tim porokom, pa onda nalaze raznorazna opravdanja, dok ne dođu oni veći problemi koji dolaze jako brzo, a to je povlačenje u sebe, dugovanja, laganje, anksioznost, krađe“, dodala je Jovana Stojković.
Tačan broj kockarskih ovisnika u Srbiji nije poznat. Od nadležnih smo saznali samo da se broj kladionica u protekle tri godine na teritoriji Srbije smanjio za 73. Kako navode stručnjaci iz Klinike za lečenje bolesti zavisnosti, svaki treći tinejdžer u Srbiji zavisan je od kocke, a najmlađi ima samo sedam godina.
Što možda i nije čudno, s obzirom na to da gotovo da nema ulice u Beogradu u kojoj makar na jednom bilbordu nije reklama za kladionice.
(Pančevac/RTS)
SEĆANJE NA VASU ŽIVKOVIĆA 23. DANI PROTE VASE: Naš predobri i prepametni prota Vasa
