Nedavno sam vozio službeni automobil i doživeo saobraćajnu nesreću. Na sreću, nisam povređen, ali moj poslodavac ne želi da aktivira kasko osiguranje koje ima, jer tvrdi da sam ja krivac za nesreću. Da li je u pravu? – pitao je Petar J. s Koteža.
Odgovor: Ako jeste krivi, Zakon o radu predviđa takvu mogućnost jer u njemu stoji da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu. Svako vozilo, pa i službeni automobil ima osiguranje od autoodgovornosti, kojim se pokriva naknada štete naneta trećem licu. Ali što se tiče kasko osiguranja, može se dogoditi da poslodavac ne želi da ga aktivira ako zna da nastalu štetu može da naplati od onog ko je tu štetu skrivio. Razlog je to što aktiviranje kasko polise znači i finansijske izdatke, jer njeni troškovi prilikom produžetka neće biti isti ili manji.
Pojam „namerno” teško može da se primeni na saobraćajnu nesreću jer teško je to uopšte zamisliti, tako da navedena zakonska odredba o naknadi štete izazvane namerom nema primenu kod nezgoda nastalih upravljanjem automobilom. Šta je onda „krajnja nepažnja”?
Iako je to teško definisati, moglo bi se reći da nepažljivo postupa onaj ko ne želi nastupanje štetne posledice, niti na nju pristaje, ali se ne ponaša onako kako bi trebalo (kako nalažu pravila pravnog poretka), jer smatra da do štete neće doći ili da će je moći sprečiti (svesna nepažnja), odnosno ne zna da svojim postupanjem može uzrokovati štetu, premda bi to morao znati i bio je dužan da zna (nesvesna nepažnja). O krajnjoj nepažnji je reč onda kada je štetnik u svom postupanju zanemario i onu pažnju koja se može i mora očekivati od svakog čoveka prosečnih sposobnosti.
Za razliku od krajnje nepažnje, obična nepažnja postoji kada štetnik ne postupa kao naročito pažljiv čovek, to jest ne postupa kao dobar domaćin, dobar stručnjak. Stoga ponašanje zaposlenog u konkretnom slučaju treba uporediti s ponašanjem bilo kog vozača prosečnih sposobnosti.
Zbog nastale saobraćajne nesreće koju krajnjim nepažnjom prouzrokuje zaposleni dolazi do štete na vozilu poslodavca. Poslodavac može da potražuje iznos na ime nastale štete na vozilu, uvećane cene po polisi obaveznog osiguranja za to vozilo i dr.
(Pančevac)
