U letnjem periodu, zbog visokih dnevnih temperatura, često smo skloni da preskačemo obroke i da, umesto vode, unosimo hladne slatke gazirane napitke. Ovi napici nas, u prvom trenutku, rashlade ali nas ne rehidriraju na pravi način. Osim toga, gazirana, slatka pića sadrže dosta šećera i vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti, navodi Institu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
Da bi se sprečila dehidratacija, do koje leti može lako da dođe, veoma je važno da unesemo do dve litre vode dnevno. Količina unete vode može da bude i veća u zavisnosti od stepena fizičke aktivnosti. Pored obične vode preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni rashlađen čaj. Kafu i alkohol bi trebalo izbegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti.
Pored dovoljnog unosa tečnosti, u letnjem periodu moramo da vodimo računa i o načinu ishrane koji bi trebalo da bude prilagođen ovom godišnjem dobu. Neophodno je voditi računa o načinu pripreme hrane što podrazumeva da se prednost daje kuvanju i dinstanju, a ne pohovanju ili prženju. Izbegavati brzu hranu, peciva, jaku i masnu hranu.
Ishrana bazirana na voću, povrću, spremanju obroka dinstanjem ili kuvanjem, ne isključuje da povremeno posegnemo za sladoledom i da se trenutno njime rashladimo, ali u tome moramo biti umereni i svesni da nas od dehidratacije štiti voda a da će nas rashladiti najpre voće i povrće, odnosno namirnice koje sadrže dosta vode kao što su krastavac, paradajz, zelena salata, tikvice, breskve, lubenica i sl.
Leti se često, zbog vrućina, ne pridržavamo vremena obroka. Razmaci između obroka su veliki i obično se svedu na jedan ili dva u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima. Bez obzira na visoke dnevne temperature, u toku dana moramo da imamo redovne, ali, lagane obroke i užine sa dosta voća, povrća, salata, supa ili čorbica.
Pravilnim rasporedom obroka, odabirom namirnica i njihovom pripremom uz adekvatan unos vode, čuvamo zdravlje i sprečavamo dehidrataciju.
(Pančevac)
PROFESORKA VALENTINA PAROVIĆ: Srpski jezik nema nikog osim nas
