Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji. U narodu je uvreženo verovanje da na ovaj dan treba obavezno zapaliti sveću ovom svecu kako bi vam „krenulo u životu“.
Zbog toga većina je običaja koji se i danas poštuju u Srbiji u vezi sa decom. Mnoge majke praktikuju da poste 7 dana pred ovaj praznik da bi se pričestile, a ovaj „sedmodnevni post“ je nepisano pravilo kojeg se počinje pridržavati sve veći broj majki. Veruje se da će tako njihovi mališani biti zdravi i da će ih u životu pratiti sreća.
Takođe se veruje i da nije dobro da najmlađi, čiji je ovaj svetac zaštitnik ignorišu dan onoga koji ih čuva… Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu! U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvao verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se. Narod kaže da će sve što rodi na ovaj dan biti srećno i dugovečno.
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini. Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prepodobni Sisoje Veliki bio je rodom iz Misira u današnjem Egipatu i učenik Svetog Antonija. Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe, da je bi krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat, da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove, i mrtve vaskrsava. Još zaživota se pročuo kao iscelitelj i čudotvorac, pa su mnogi dolazili kod njega po savet i lek. Šezdeset godina je Sisoje živeo u pustinji.
(Pančevac/Kurir)
