Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog prepodobnog Tomu Maleina.
Prepodobni Toma prvo je bio vojvoda, proslavljen hrabrošću i bogatstvom. Snažan telom i hrabar u bitkama, on je mnogo puta odneo slavne pobede nad neprijateljskim vojskama. Zatim, zavolevši Hrista više od sveta i svega u svetu, on je ostavio sve i uzeo na sebe laki jaram Hristov – monaški čin.
Podražavajući siromaštvo i smirenost Gospoda Hrista, on je obilazio monaška obitališta, učeći se od bogougodnih podvižnika usavršavanje u vrlinama. A kada, željan najsavršenijeg podvižništva i molitve u tišini, odlučio je da ide u pustinju, pa je udostojen da noću pred njim ide ognjeni stub i sveti porok Ilija, vodeći ga u nedra pustinje.
Vođen od takvih putovođa, prepodobni Toma je došao u goru zvanu Malea, do Svete Gore. Tu je usamljenički živeo po Božjoj volji i uživao je božanstvena otkrivenja.
Tropar
Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš. Prepodobni Toma činio je mnoga čudesa ne samo za života na zemlji, nego i nakon što je umro jer su njegove mošti činile čuda. Ljudi koji su sa verom dolazili, dobijali su vrlo brzo i na nadprirodan način isceljenja od svakovrsnih neduga i neizlečivih bolesti.
Kao što je ranije, dok je živeo u svetu, hrabro pobeđivao vidljive neprijatelje, tako i sada, po povlačenju iz sveta, živeći u pustinji on neprestanom molitvom kao oštrim mačem junački je razbijao i proganjao nevidljive vojske zlih duhova.
Kao što se od ljudskih očiju ne može sakriti grad koji stoji na gori i zvezda koja na nebeskom svodu sija, tako se i prepodobni Toma nije mogao sakriti od ljudi u pustinjskoj gori Malei, na kojoj je on svojom svetošću sijao kao jarka zvezda i ozaravao zemlju.
Kada su ljudi doznali za njega, on je postao videlo pomračenima i utočište onima su koji su pribegavali k njemu, jer je on dobio od Boga silu čudotvorstva i blagodat isceljenja. On je čudesno isceljivao svaku bolest, slepima davao vid, hromima vraćao sposobnost da pravo i lako hodaju i uspevao je da na bezvodnom mestu molitvom izvede izvor vode.
Stojeći na molitvi, prepodobni je sijao kao ognjeni stub, što su sa velike daljine viđali ljudi očišćenog razuma.
(Pančevac)
DANAS SLAVIMO SVETOG ANDREJA KRITSKOG: Rodio se nem, veruje se da je progovorio posle pričešća
