Posledice jučerašnjeg nevremena vidljive su danas na gotovo svakom koraku u gradovima koje je sinoć pogodila superćelijska oluja, kakva se ne pamti. U oluji je povređeno dosta ljudi, a načinjena je i ozbiljna šteta.
Automobili koje su smrskala stabla koja je iz korena isčupao jak vetar nisu redak primer nakon sinoćnjeg haosa. Na žalost, nisu retki ni srušeni krovovi kuća i zgrada, uništeni lokali i izbijeni prozori, a šteta na poljoprivrdnim gazdinstvima tek će biti vidljiva.
Telegraf Biznis istraživao je ko ima pravo na odštetu nakon ove oluje, a odgovor koji su dobili iz Udruženja osiguravača više je nego logičan.
– Onaj ko je platio polisu da bude zaštićen od posledica oluje, bez obzira na to da li pričamo o kući, imovini, poljoprivredi ili o životu, imaju pravo na odštetu i šteta će im biti nadoknađena – kaže za Telegraf Biznis Zoran Ćirić, predstavnik Udruženja osiguravača Srbije.
On ističe da se uslovi osiguranja preciziraju prilikom kupovine polise i da svako zna od čega je tačno osiguran.
– Kada kupujete polisu osiguranja imovine, vi birate od čega sve želite da budete osigurani. Preporuka je da se oni koji su pretrpeli štetu što pre jave svom osiguravajućem društvu, bilo da je ona na vozilima, na kući, na poljoprivrednim zasadima ili da su u pitanju povrede kod ljudi koji imaju životno osiguranje – kaže Ćirić.
Iako vlada uvreženo mišljenje da su oni koji imaju kasko osiguranje automatski zaštićeni od svega, naš sagovornik objašnjava da to nije baš tako.
– Mnoge osiguravajuće kuće nude vam i za kasno osiguranje da birate šta želite da osigurate, a mnogi da bi smanjili cenu osiguranja izbace, na primer, šoferšajbnu, a ona tokom ovakvih neprilika prva strada – objašnjava on.
Oni koji imaju uplaćeno puno kasko osiguranje, ne moraju da brinu, njihovi troškovi popravke vozila biće refundirani u potpunosti.
Većina vozača u Srbiji, ipak, nema kasko osiguranje, a osiguranje o autoogovornosti je vrsta obaveznog osiguranja kojom se vlasnik vozila osigurava od odgovornosti za štetu koju pričini trećim licima i ovo osiguranje nema veze sa štetom od vremenskih nepogoda.
Za one koji nemaju polisu osiguranja, a vozilo im je oštećeno tokom sinoćnje oluje, ipak postoji šansa da im šteta bude nadoknađena. Naime, „Zelenilo Beograd“ može da nadoknadi štetu ukoliko je „njihovo“ drvo palo na automobil. „Zelenilo“ je dužno da nadoknadi štetu samo ukoliko je drvo palo na površini koja je u njihovoj nadležnosti.
Slična pravila koja važe za vozila, važe i za osiguranje života i za osiguranje imovine, a možda i najveću štetu tokom razorne oluje pretrpeli su poljoprivrednici koji tradicionalno nemaju zaključene polise osiguranja, pa su kao takvi najranjiviji, jer je u Srbiji je osigurano manje od 10 odsto obradivog zemljišta i manje od 5 odsto registrovanih gazdinstava.
NAPLATA OD OSIGURANjA
Najpovoljnija i najmanje komplikovana situacija je ukoliko je vozilo kasko osigurano. U tom slučaju, lica čija su vozila pretrpela štetu istu mogu naplatiti direktno od osiguravajućeg društva kod kog je vozilo osigurano. Procedura je uobičajena – za veće štete potrebno je sačekati policiju, koja na licu mesta radi uviđaj i sačinjava zapisnik.
Ako je u pitanju manja šteta, ne mora se čekati policijska patrola, dovoljno je otići u MUP i prijaviti slučaj. Nakon toga, oštećeni se javlja osiguravajućoj kući u kojoj je vozilo kasko osigurano, popunjava obrazac za prijavu štete i prilaže zapisnik od MUP-a. Procenitelj štete potom donosi rešenje kojim se utvrđuje visina naknade za štetu na vozilu.
Ukoliko pak vozilo nije kasko osigurano, procedura za naplatu štete je nešto komplikovanija.
NAPLATA OD NADLEŽNOG JKP
Ukoliko se drvo koje je pričinilo štetu na vozilu nalazi na javnoj površini, odštetu bi trebalo potraživati od nadležnog i odgovarajućeg javnog komunalnog preduzeća (na primer JKP „Zelenilo Beograd“ ili JKP „Gradsko zelenilo Novi Sad“…).
Procedura podrazumeva da se oštećeni obrati nadležnom JKP i prijavi slučaj. JKP potom šalje na teren svoj operativni tim koji uklanja drvo ili grane sa vozila, a zatim sastavlja zapisnik o šteti koji na licu mesta potpisuju rukovodilac tima i oštećeni. Zapisnik o šteti i zahtev za odštetu predaje se Komisiji za procenu štete i to mora učiniti oštećeni lično.
Komisija za procenu štete potom popunjava obrazac prijave štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i oštećeni se sa kompletnom dokumentacijom upućuje u akcionarsko društvo za osiguranje, koje nadoknađuje štetu u zakonskom roku.
NAPLATA OD VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
U slučaju da se drvo koje je oštetilo vozilo nalazi na površini koja je u privatnom posedu, neophodno je pozvati policiju koja sačinjava zapisnik. Na osnovu zapisnika, odšteta se potražuje od vlasnika nepokretnosti, a to obično podrazumeva tužbu i sudski postupak protiv fizičkog lica na čije se ime vodi posed.
(Pančevac/Telegraf Biznis/Kurir)
