ČAČAK – U srpska sela i gradove pre 28. godina došla je najtužnija kolona koju pamti istorija druge polovine prošlog veka. Više od 200 000 Srba iz Krajine, ostalo je bez svojih ognjišta, bez budućnosti, ali okrenuti Srbiji i u nadi da će ih ona prihvatiti.
Rade Petrović je te 1995. godine sa članovima svoje porodice od Banije do Čačka putovao trinaest dana. Novi dom izgradio je u naselju Atenica, ali na samu reč „oluja“ ovom čoveku se stvara jasna slika napuštanja doma i svega što je preživeo u trinaestodnevnom putovanju.
„Najteže je bilo to, što čovek ide, a ne zna kuda ide i šta ga čeka. Tada, kada smo trebali da krenemo u Srbiju, hodamo, ne dajemo nikakav otpor i preseku put, sve je bilo neizvesno”, rekao je Rade Petrović.
Rade je sa svojih deset prstiju, kao autolimar izgradio novi dom i odškolovao decu. Kaže da je kao i na svakom početku bilo preteško, svaki avgust sa sobom nosi ružna sećanja ali ga je spasilo to što je u svojim rukama imao zanat.
„Da nisam imao zanat, bilo bi zlo, ne znam da li bih uspeo da kupim plac i stvorim krov nad glavom. To su slike koje nikada ne blede i sa sobom nose jasnu poruku. Čovek ne sme verovati nikom, mora biti svoj, imati svoj stav i biti ono što on zamišlja, inače, verovnja nema”, zaključio je o ”, istakao je Rade.
Ipak, bez obzira na loše uspomeni ovi ljudi preživeli su akciju Hrvatske vojske Oluju, skućili se. Dočekali da udaju kćerke i dobiju unuke.
„Morali su za nevolju da napuste večni zavičaj, svoju Baniju i Kordun i da u koloni u kojoj nije bilo ni sigurnosti, ni sreće dođu u svoju maticu u novi zavičaj i da se skuće. neki su za nevolju ostali na tom putu navek, a drugi danas probaju da zapamte ili zaborave taj čemerni avgust 1995. godine, ali neće ga zaboraviti, jer ih na to obavezuje porodična i nacionalna povest”, rekao je Gvozden Otašević, novinar Politike i ratni izveštač.
Slična sudbina zadesila je tada mnoge koji su svoj novi dom pronašli u Čačku. Mara Kragulj je samo jedna od njih koja je provela 16 neprospavanih dana u traktorskoj prikolici strahujući za svoj i život svojke dece.
„Punih pet godina borili smo se da sačuvamo svoje ognjište, ali je u jednoj noći morali smo da ga se odreknemo kako bi sačuvali gole živote, hvatajući se za poslednju traktorsku prikolicu u kolini. Svoje mesto pod suncem nakon oluje mnogi su potrazili širom Srbije, ali sve nas još uvek muči samo jedno pitanje na koje do današnjeg dana nismo dobili odgovor“, izjavila je Mara.
U vojnoj akciji Oluja iz Hrvatske je protereno preko 200.000 Srba. Ubijeno ili nestalo više od 2.000 ljudi, a Republika Srpska Krajina prestala je da postoji.
(Pančevac/RINA)
