Podaci o broju domaćinstava prema podacima s popisa koje nam je predočio Republički zavod za statistiku u julu potvrdili su ono što već znamo. A to je da je sve veći broj ljudi koji žive sami. Za jedanaest godina, od prethodnog popisa 2011. godine, broj samačkih domaćinstva u Srbiji popeo se sa 26,5 na 30 odsto. A ako se podsetimo i popisa od pre dvadeset godina, samaca u Srbiji ima više čak za 10 odsto.
I baš je decenija između 2002. i 2011. godine donela najveće promene i u našem gradu. U tom periodu je broj četvoročlanih domaćinstava, što znači uglavnom četvoročlanih porodica, smanjen za više od 16 odsto. Trenutno ih je nešto više od 7.000, mada taj broj malo znači jer se menja i broj stanova. Taj podatak ima sigurno da zahvali tome što se rađa manji broj dece, ali možda i iseljavanju. Konačan sud moći će da se donese kada budu stigli i podaci o prihodima po domaćinstvima, ali i o tome da li smo počeli da menjamo i običaje, pa se junoše brže odvajaju od roditelja. Već utvrđeni podaci o tome da se broj i kvadratura stanova po glavi stanovnika povećavaju govore očigledno da se sve više razdvajamo od matične porodice.
S jednim ili dva člana pola domaćinstava
Tročlana domaćinstva u Pančevu se ipak drže, pa čak beleže i blagi porast – od 19,9 u 2002, preko 20,4 u 2011, do 20,6 odsto prema poslednjem popisivanju od 2022. godine (tabela 1). Pored toga, značajno ih je više nego u Srbiji – za skoro pet odsto (tabela 2). Domaćinstva u kojima živi pet ili šest ili više članova nisu neočekivano sve malobrojnija, mada i takvih u Pančevu ima veći broj nego u celoj državi. I tako dolazimo do saznanja da je onih koji žive sami ili s još samo jednim sadrugom skoro polovina od ukupnog broja stanovnika i da prosečno u jednom domaćinstvu u Pančevu i selima ima dva i po člana. Broj samaca je kod nas za dvadeset godina povećan za više od 17, a dvočlanih domaćinstava za 10,5 odsto.
Na pitanje da li je reč o mlađem stanovništvu koje iz ko zna kojih razloga nije zasnovalo porodicu, ili su se odvojili od njih, ili su u pitanju staračka domaćinstva, odgovor će dati takođe neki sledeći rezultati s popisa, kada se budu ukrstili podaci o broju dece po porodicama, godinama i prihodima članova domaćinstva. Situacija po regionima Srbije sasvim je različita, pa samaca ima najviše na jugu, dok se Pančevo uklapa u prosek Vojvodine. U celoj državi ima čak skoro 30 odsto ljudi koji žive sami. U svakom slučaju, jasno je da i Srbija prati trendove „zapadnog sveta” gde ima sve više i starih, ali i onih koji su i u mlađem dobu rešili da ne dele domaćinstvo, to jest kuću ili stan, s još nekim. Dežurni dušebrižnici će tvrditi da je to zbog toga što smo postali samoživi, a „muškarčine” čak da su glavni krivci „samosvesne feministkinje”. Ali ostavimo takve rasprave za dokone. Jednostavno, i žene sve više mogu same da se izdržavaju, i to verovatno ne zbog toga što im je neko tu samostalnost dodelio, nego pre će biti zato što moderna zapadna ekonomija traži i žensku radnu snagu. Međutim, sve više samačkog života donosi i socijalne i finansijske promene, za kojima, po svemu sudeći, kaskamo. Jer kako dići kredit ako ne postoje još neki prihodi u domaćinstvu, kako letovati u skoro isključivo dvokrevetnim ili trokrevetnim sobama… Pride, naše društvo još uvek s podozrenjem posmatra takve osobe, pa su i dalje omiljenija druženja u parovima, a poželjno porodica s decom.
Poseban izazov za jedno društvo, ipak, ponajviše su samačka staračka domaćinstva. Busamo se u grudi da vodimo računa o njima, tepamo im kao „bakama” i „dekama”, ali nije baš uočljivo da činimo više da im obezbedimo sigurnije i društvenije treće doba. Prilika za njihove provode i druženja nema mnogo, socijalna ili zdravstvena pomoć starima, posebno onima koji žive sami, baš i ne napreduje ni u obimu ni u novcu. Zato i cvetaju oglasi gde se nudi ili traži pomoć, uglavnom žena, za roditelje ili „bake” i „deke” koji su ostali da žive sami.
Najviše članova u Dolovu i Banatskom Novom Selu
Za očekivanje je bilo i da su brojnija domaćinstva i dalje po selima, mada su dva sela koja imaju karakter gradske sredine, Starčevo i Kačarevo, bliža gradu i po broju onih koji žive skupa u jednom domaćinstvu (tabela 3). Najviše ljudi oko jednog ognjišta živi u Dolovu, kao što je bilo i na prethodnom popisu. Ali ovo selo je prvo i u padu prosečnog broja ljudi po domaćinstvu, jer ih je manje za skoro pola jedne glave nego 2011. godine. A po smanjenju broja članova sledi ga Banatsko Novo Selo. Biće da i u ovim sredinima duvaju neki novi vetrovi. Ipak, čak ni u jednom selu više ne živi više od tri člana, za razliku od 2011. godine, kada su ispod ove brojke bili samo grad i Ivanovo, koje se smatra staračkom sredinom zbog velikog broja iseljenika. Najmanji pad, od 0,2 do 0,22, beleže Glogonj, Banatski Brestovac i Omoljica (tabela 4). A u celom Pančevu od prethodnog popisa broj članova je opao sa 2,85 na 2,55. Teško da će se takva tendencija zaustaviti, pa bi trebalo da razmišljamo kako da prilagodimo društvo i načine funkcionisanja takvoj promeni.
(Pančevac)
