Sve češće možemo da primetimo ljude se krste kada prolaze pored crkve, naročito u gradskom prevozu.
Neki smatraju da ova radnja nema nikakve veze sa verom i povezivanjem sa Bogom, i čak je vide kao primitivizam, dok drugi u ovom činu prepoznaju izraz poštovanja prema svetinji i veri.
Nameće se i pitanje da li je reč o običnom pomodarstvu ili pravom hrišćanskom činu.
– Smatram da je takav čin apsolutno hrišćanski. Onaj ko oseti potrebu da se na taj način, makar i samo na trenutak približi Bogu, ne čini ništa loše. Krst ima dve „linije“. Horizontalna i vertikalna linija predstavljaju ljubav i simbolizuju ljubav prema Bogu – objasnio je jednom prilikom sveštenik Saša Đurđević.
Sociolog Ratko Božović smatra da ovaj čin jedna vrsta neverbalne komunikacije, navike i mehaničke reakcije.
– Mišljenja sam da je to jedna forma navike ili mehanička reakcija. Mladi to ranije nisu radili, a sada ih masovno vidimo kako se krste na javnom mestu. To su sigurno videli od starijih. Međutim, smatram da kod pojedinaca sve to polazi od unutrašnjeg zbivanja. Mnogi ljubav prema Bogu ispoljavaju na taj način. To je neka vrsta empatije, osećajnosti, emocije… Dakle, kod nekih je manir, a kod drugih je unutrašnji osećaj – objašnjava sociolog.
Iako su mišljenja građana o osobama koje se krste prolazeći u blizini crkve podeljena, činjenica je da je reč o individualnom činu koji nikoga ne ugrožava, te nikome ne bi trebalo ni da smeta.
(Pančevac/Alo)
