Na vojvođanskim poljima u toku je žetva kukuruza, kojim je u Srbiji proletos posejano preko 900 hiljada hektara. Postižu se različiti prinosi na njivama u zavisnosti od toga da li je bilo nevremena i grada i da li su ratari ispoštovali tehnologiju gajenja. U ataru Čuruga beleže se prinosi od 4 tone do preko 10 tona po hektaru. Ono čime nisu zadovoljni tamošnji proizvođači jeste otkupna cena od 18 dinara za kilogram, koliko su im ponudili otkupljivači.
Julsko nevreme nije zaobišlo ni atar Čuruga, te su i u ovom selu zabeležene štete na jarim usevima. Prinosi kukuruza čija je žetva u toku u ataru su raznoliki kažu ratari, navodeći da će se i sa boljim rodom teško pokriti ulaganja u proizvodnji.
„Prinosi kako smo skidali na našim njivama gde je bio led kreću se od 2200 kg po jutru, do nekih 3600-3700 kg po jutru, što je veoma malo s obzirom na cene inputa, koje smo imali u proizvodnji“, rekao je Zoran Simetić.
„Nije bila dobra godina za proizvodnju, velika ulaganja a mala cena. Otkupna cena za kukuruz trebalo bi da bude najmanje 30 dinara za kilogram. Pošto je nafta, hemija, naš rad“, rekao je Gojko Knežev.
Otkupna cena za kukuruz od 18 dinara za kilogram nije zadovoljavajuća a čuruški ratari imaju za to još objašnjenja.
„Kukuruz prošle godine je bio 36, 37 dinara u žetvi a mi danas imamo 18 dinara za kilogram. Mi smo ušli u 2022. godinu sa jeftinijim repromaterijalom, ali smo imali dobre cene, u 2023. skuplji repromaterijal a jako male cene sada. Minimalno sada bi trebalo da bude cena za kukuruz od 25 do 30 dinara za kilogram“, naglasio je Goran Simetić.
Iako robu mogu da ostave na lageru i da čekaju bolju cenu, većina paora će prodati određenu količinu roda radi razduženja za uzeti repromaterijal kao i za finansiranje novog proizvodnog ciklusa –jesenje setve pšenice.
(Pančevac/RTV)
