Manifestacija „Banatski hleb” održana je deveti put, a kao i uvek, organizovalo ju je udruženje žena „Novoseljanke/Boboacele”. I ovog puta tim povodom u centru Banatskog Novog Sela bilo je mnogo ljubitelja gurmanluka, a pre svega nasušne namirnice koju su takmičari pripremili po starinskoj recepturi.
Tom prilikom je priređena prodajna izložba rukotvorina, kada su na lepo i kreativno ukrašenim štandovima vredne dame prikazale produkte svog rada.
Sam događaj je zvanično startovao oko podneva, a najavila ga je predsednica novoseljanskog udruženja žena Snežana Baba, koja je pozvala članicu Gradskog veća zaduženu za kulturu Mariju Jević da otvori manifestaciju.
– Danas smo u Novom Selu videli mnogo divnog hleba, koji je deo naše tradicije. Odvajkada su se domaćice trudile da hleb koji umese i ispeku bude najlepši i najukusniji. Na ovoj manifestaciji imaju priliku i da pokažu svoje umeće, koje je i umeće negovanja naše tradicije. Grad Pančevo se ponosi time što podržavanjem ovakvih manifestacija pomaže očuvanju i predstavljanju naših običaja, kao i rad udruženja koja ih organizuju. Grad podržava čitav niz manifestacija, kako u samom Pančevu, tako i u naseljenim mestima, a manifestacioni turizam je već neko vreme važan činilac u promociji našeg grada kao mesta u kome je lepo i živeti i raditi – navela je članica Gradskog veća.
Najbolje Novoseljanke i udruženje iz Stajićeva
Potom su proglašeni i najbolji, pa je među udruženjima pobedio „Banatski fruštuk” iz Stajićeva, drugi je bio „Pro art” iz Nikolinaca, a treće su bile „Crepajke”.
Kod pojedinaca su prva dva mesta zauzele domaće takmičarke Minerva Ardeljan i Slavka Rusovan, dok je treća bila Marija Agadišan (Nikolinci).
Prva tri mesta za najbolji štand osvojili su „Etno art” iz Ovče, „Omoljčanke” i „Vredne ruke” iz Crepaje.
Nakon toga su dodeljene zahvalnice svima koji su zaslužni za uspešnu organizaciju ove manifestacije, kada su se prisutnima obratile i mnoge zvanice, poput predstavnika Ambasade Rumunije. Potom je održan koncert folklora, a sve vreme posetioci su pored ostalog mogli da se posluže tradicionalnim specijalitetom – banatskim hlebom i mašću, kao i drugim đakonijama.
Konkurencija za najlepši i najbolji banatski hleb nije bila nikad jača, a veliki odziv u dve kategorije bio je najbolja satisfakcija za organizatore.
– Učestvovalo je jedanaest udruženja, mahom iz okoline, pa čak i iz Zrenjanina i Vršca, a veoma me raduje to što se prijavilo i preko petnaest pojedinaca. Žiri koji je birao najbolji hleb činili su instruktor i sudija „Horeca sistema” Saša Mišić i lokalni pekar Afrim Pniši, a ocenjivan je i najlepši štand, za šta je bila zadužena koreografkinja Danijela Petrović. Za najbolje su bili obezbeđeni pehari i robne nagrade. Što se našeg udruženja tiče, mi se, kao domaćini, nismo takmičili, ali je svaka naša članica imala zadatak da umesi po jedan hleb. Što se tiče recepta, veoma je jednostavan: kvasac, voda, šećer, so i brašno, umesi se i odstoji, a koji kvasac i brašno ćete koristiti, svakom je na volju – navela je Snežana Baba.
Hrana po recepturi predaka
Među onima koji su izlagali bila je i Mileva Petkovska, koja je pored hleba prikazala i lenju pitu, postan kolač „medeno srce” i domaće rezance koje sama razvlači. Njena koleginica iz kačarevačkog „Etno-kutka” Gordana Manitašević uvek mesi hleb za udruženje, i to po receptu naših baka.
– Koristim so, brašno, kvasac i vodu; testo tri puta premesim i ostavim da naraste, a između svakog mešenja prođe po pola sata. Potom se najpre peče na 220 stepeni 15 minuta, pa na 200, i to ukupno 45 minuta.
„Dolovke” je, pored ostalih, predstavljala Borka Brad, koja je na štandu izložila štrudle, zeljanice i pite sa sirom, dok je Ljiljana Zarić ispred starčevačkog „Neolita” mesila hleb zajedno s koleginicom Milicom, a prezentovale su i razne ručne radove, poput heklanih lutaka za decu, ukrasnih kutija, šešira, pletenih torbi…
Pančevačko udruženje „Vešte ruke” i ovog puta je predstavljala predsednica Jelka Đorđević.
– Poneli smo jastučiće da bismo promovisali našu manifestaciju „Najlepše vezeni jastuci”, za koju se polako pripremamo, a tu su i novi radovi od pustovane vune. Inače, mesila sam hleb s kvascem komlov. To je zapravo deo testa od prethodnog hleba koji je već odstojao i osušio se. I te mrvice služe kao kvasac za sledeći hleb. Hrabro smo pokušali da ovako izađemo na takmičenje, pa šta bude. Po mom mišljenju, hleb od komlova je lepšeg ukusa, a tako su pravili i moji preci kada nije bilo struje i frižidera – navela je Jelka.
A znanje predaka u svakom slučaju treba sačuvati…
(Pančevac/Jordan Filipović)
