Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetih mučenika Kiprijana i Justine device.
Kiprijan — doseljen iz Kartagene u Antiohiju, gde življaše i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije beše žrec idolski i ceo dom njegov neznabožački.
No kada Justina hodeći po crkvama hrišćanskim pozna veru pravu, ona obrati i oca i majku Hristu Gospodu. I sve troje primiše krštenje od Optata episkopa. Kiprijan pak beše volh, imaše veze sa dusima nečistim i gataše.
Neki razvratni mladić Aglaid neznabožac htede pošto po to prelestiti sv. Justinu, jer se zanese lepotom njenom, pa kako ga sv. devica odsudno odbi, on potraži pomoć kod Kiprijana. Kiprijan navođaše zle duhove, jedne za drugim, na Justinu, da bi u njoj raspalili strast nečistu za Aglaidom, no ne uspe u tome ništa, jer sv. Justina krsnim znamenjem i molitvom Bogu odgonjaše od sebe duhove zlobe.
Tada Kiprijan pozna silu krsta, i sam se krsti, i vremenom postade prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje behu predati sudu u Damasku, po tom mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.
U crnu magiju se ubrajaju sve vrste vračanja, bajanja, čaranja, opčinjavanja, bilo da se njima branilo od bolesti, mamila voljena osoba ili želelo neko zlo da se nanese drugoj osobi. Vračanje i bajanje vodi poreklo još iz pradavnih vremena, kada je čovek bio na niskom stupnju razvoja, a religija mnogobožačka. Međutim i danas je zastupljeno da mnogi primitivni ljudi veruju u vradžbine i bajanja i u tome traže lek i spas.
Molitva
„Vladaru Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Svedržitelju i upravitelju svega, Sveti i Sveproslavljeni,Care nad carevima i Gospodaru nad gospodarima, slava Tebi!
Ti koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti i nepristupnoj grmljavini, Tebe gledaju hiljade Sila i milijarde Svetih Angela i Arhangela. Sada Ti se, pak, molim i preklinjem Te Bože naš, da moja molitva pred Tobom, Bože i Gospode Milosti, bude kao žrtva blagougodna Tebi.
Svaki čovek koji ima duha nečastivog da se sasvim očisti sa celim domom svojim. Ako je vezan vradžbinom ili zlim delima ili magijom ili je sputan od sedamdeset i dve kletve zavisti i omađijan i nosi u sebi trista šezdeset i pet reči vradžbine, koje su na štetu i propast slugu Božjih (ime) sa svim domovima njihovim.
Crna magija se izvodi na taj način što se pomoću nekih predmeta pokušava nekome načiniti neko dobro ili zlo ili nabaciti na nekoga neke čini – opčiniti ga, omađijati. Sastavni deo izvođenja tih čini je bajanje, koje se sastoji iz izgovaranja tajanstvenih reči, basma. Vračanjem se najčešće bave starije žene, koje narod još naziva vračare, čarobnice, bajalice, veštice. Sve one kažu da su ovaj zanat naučile od nekih svojih pokojnih baba ili strina, a ima i onih koje tvrde da im se neko u snu javio i otkrio tajnu vračanja.
Prema narodnom verovanju, one su povezane sa zlim dusima, najčešće đavolima i od njih sznaju tajnu vračanja. Neuk narod ih se najčešće plaši, gleda ih kao neku vrstu veštice i veruje njenim rečima i basmama. Nauka je, ipak utvrdila, da je autosugestija ponekad bolja od svakog leka, pa u tome treba i tražiti tajnu uspeha nekih vračara.
(Pančevac)
