U slavu neodoljivog, božanskog nektara.
Stihove piše srce čisto.
Popio sam hiljade i hiljade hektara.
Ali ne žalim! Opet bih isto!
U slavu komšijskih kafana i dalekih salaša.
Pesmu peva velika duša.
Dočekao jutro uz stotine tamburaša.
Šta ću, kad mi se violina sluša!
U slavu ljubljenih i voljenih žena.
Veliki uzdah izlazi iz grudi.
Goreo sam često od njihovih plamena,
ali ne mogu protiv svoje ćudi!
Zato podižem ovu čašu vina!
Uvek me sasluša, kao pravi drug.
Da me jos jednom zapljusne istina!
A onda sutra, sve opet u krug.