Evo vam Kosovo i Metohija sutra – ako nam njemu imate nešto juče?
Nešto što nije moje, mojih đedova, mojih vekova, moje večnosti?
Eto vam ga ako ste na njemu išta sazdali a da nije od kamena mojih zgarišta?
Ako imate svojeg imena za njega?
Ako Drenica nije od drena i Srbica od Srba?
Eto vam ga ako vam je koren barem šaku pod zemljom, ako je prst dublji od ječma i božurova?
Ako trag postanja ne branite od vetra da ga ne raznese ko pepeo, bestragom?
Ako imate kakvu Živku Sirinićku, Đorđa Đakovca, Miku Prizrenliju..?
Ako imate pesmu stariju od dva pevanja?
Ako imate istoriju u koju ne morate krišom da se dopisujete iz dana u dan?
Istorju koju niste oteli, preverili, kojoj ne držite nož pod grlom da u strahu svedoči o vama..?
Ako ste šta požnjeli a da niste zakoračili u srpsko?
Eto vam Kosovo i Metohija ako niste krišom dolazili u moje svetinje po milost i iscelenje?
Ako niste zanoćili pod ćivotima i klečali pod ikonama- eto vam sve!
Ako je vaše što ste progonili mošti da ih prekoljete, da ne svedoče, da vas ne dozovu?
Što ste mi preorali groblja i rasuli kosti ako je vaše?
Nije Srbin gde su mu kosti no gde mu je grob neznani.
Na nebu se još za života kopamo pa zaludu razgćete zemlju- da povadite sve kosti Srbinove neće vam ostati zemlje ni za stope jutrošnje…
Eto vam sve ako Drimom uspete da sperete krv s ruku!
Ako uspete, no Drim je tek kaplja za toliko krvi…
Nek vam je prosto sve ako ste pre kamena Gračanice stajali na pustome polju.
Kamen po kamen ću je razbacati po poljima ako mi pokažete svetinju stariju od orahovačkih vinograda i hočanskog vinovoda!
Ako mi pokažete Prizren u kojem je šta drugo življe od Dušana?
Ako mi pokažete šta ste podigli u slavu ljubavi prema svojemu, a ne mržnji prema mojemu?!
Vi se Kosovu i Metohiji svetite, prezirete ga što vas poznaje samo u ranama Srbinovim, leleku crnine, spaljenim selima i obezglavljenim zvonicima.
Želite ga da na njemu svojem nemiru nađete mir, no da ni jednog Srbina ne bude na zaveznoj svetinji – opet će nas biti više nego vas.
Da mi je đedovina pa i da dam, no mi je bogovina pa ne dam!
Gde vam goveda popasu koren- nije i ne može biti vaše!
Gde sam na nebu zavredio sveti grob- Srbinovo je!
Ovde gde sam- ništa sam ako se odreknem onoga gde sam sve!
Pokažite mi šaku Kosova i Metohije na kojoj ste sve, a da s te šake ne toči srpska krv…
Evo vam Kosovo i Metohija sutra – ako nam njemu imate nešto juče?
Nešto što nije moje, mojih đedova, mojih vekova, moje večnosti?
Eto vam ga ako ste na njemu išta sazdali a da nije od kamena mojih zgarišta?
Ako imate svojeg imena za njega?
Mihailo Medenica
KOLUMNA MIHAILA MEDENICE: Znaš li ti, fukaro, šta je srpski seljak?!
