Razlozi kojima se poljoprivredni proizvođači vode prilikom izbora setve „semena s tavana” nasuprot sertifikovanom semenu uglavnom su ekonomske prirode.
Veoma često poljoprivrednici smatraju da je sertifikovano seme skupo i navode to kao najčešći razlog odluke o korišćenju sopstvenog semena, sagledavajući cenu semena kroz „prostu računicu”.
Oni u takvim slučajevima ne uzimaju u obzir sve prednosti sertifikovanog semena, naročito one koje donose stabilnost profita dugoročno gledano.
Rukovodilac Savetodavne i stručne službe za poslove u poljoprivredi Istraživačko-razvojnog Instituta (IRI) „Tamiš” Maja Sudimac ističe da se vizuelnom ocenom useva često ne može uočiti značajna razlika u prisustvu bolesti između useva zasnovanog sertifikovanim semenom i onog koji je nastao od „semena s tavana”.
– Međutim, važno je napomenuti da su mnoge bolesti prisutne čak i ukoliko ne postoje vidljivi simptomi na biljkama. Setvom „semena s tavana” mogu se uočiti određene pojave kao što su uvenuće, sušenje biljaka, zaostajanje u porastu, promene boje lista i pojava pega, nekroza, kao i pojava tvorevina prouzrokovača bolesti i truleži. Ovakvi simptomi se ne moraju pojaviti na celoj površini zasnovanoj nesertifikovanim semenom, već na manjem delu ili mestimično na delovima parcele, čime ne moraju ugroziti proizvodnju u potpunosti, ali će svakako dovesti do smanjenja prinosa – kaže Maja Sudimac.
Smanjuje rizik od pojave bolesti
Prema njenim rečima, pojava, odnosno manifestacija određene bolesti prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, što je teško predvideti s obzirom na to da nekim bolestima za razvoj pogoduju učestale kiše uz povoljnu temperaturu, dok se druge razvijaju u sušnim uslovima.
– Prema tome, korišćenje sertifikovanog semena za setvu predstavlja smanjenje rizika kada je u pitanju pojava bolesti. Ušteda na ceni semena može koštati mnogo više kroz zaražavanje parcela patogenima koji prezimljavaju u zemljištu na biljnim ostacima i čekaju povoljnog domaćina gde će nastaviti svoj ciklus razvoja. Za većinu patogena to znači da su te parcele izvor zaraze narednih nekoliko godina. Kombinacija korišćenja nesertifikovanog semena i jako uskog plodoreda, što je veoma česta pojava na našim parcelama, predstavlja veliki problem koji u pojedinim godinama može značajno da smanji prinos. Poljoprivrednici su, neretko, skloni da to smanjenje prinosa pripišu nekom drugom činiocu. U praksi se „seme s tavana” najčešće koristi u proizvodnji soje, pšenice i lucerke, koji utiču na prinos i kvalitet zrna – napominje stručnjak iz IRI „Tamiš”.
Kvalitetno seme može sprečiti propadanje useva
U narednom periodu predstoji setva pšenice, pa izbor nesertifikovanog semena može biti opredeljenje proizvođača upravo zbog pomenutih razloga, smanjenja troškova proizvodnje.
– Pored neophodnih ulaganja u agrotehničke mere, pripreme zemljišta za setvu, đubrenje, prihranu, zaštitu useva, poljoprivrednik često izbegava kupovinu sertifikovanog semena da bi smanjio troškove ulaganja u proizvodnju. Takvo seme ima upitnu klijavost i energiju klijanja. Takođe, moguća je opasnost od zaraze prouzrokovačem bolesti glavnice pšenice pod latinskim nazivom Tilletia tritici. Reč je o parazitnoj gljivi koja se skoro isključivo prenosi semenom – kaže Maja Sudimac.
Ona dodaje da, pored ovog patogena, postoje i prouzrokovači bolesti koji utiču na otežano klijanje i nicanje pšenice, a prenose se semenom pšenice i ječma. Tako Septoria nodorum uzrokuje sive pegavosti lista i klasa, a kod ječma, uz Fusarium spp., značajan je patogen Pyrenophora graminea. Gljiva iz roda Fusarium, koja se može javiti u ranim fazama klijanja i nicanja pšenice, ječma i raži tokom jeseni, a i proleća, jeste Fusarium nivale – prouzrokovač snežne plesni klijanaca. Prenosi se semenom, a prezimljava i na ostacima slame, tako da se mladi klijanci mogu inficirati i iz zemljišta.
– Kvalitetno dorađeno seme može sprečiti propadanje useva. Kvalitetna dorada podrazumeva izbor efikasnog fungicida koji se nanosi na seme, kao i ujednačeno kvalitetno nanošenje odabranog fungicida na seme. Ovaj postupak se može sprovesti na semenu koje je proizvedeno pod stručnom kontrolom i dorađeno u doradnim centrima. Improvizovanom doradom na gazdinstvu ne može se postići ispravno doziranje i ujednačeno nanošenje fungicida na svako zrno pšenice, tako da izostaje i efikasna zaštita. Takođe, u uslovima improvizovane dorade ne može se osigurati bezbedna primena pesticida, pa se sredstvima koja se koriste na neadekvatan način može ugroziti i zdravlje poljoprivrednika – naglašava Maja Sudimac.
(Pančevac/J.Filipović)
